Talibanske vlasti u Avganistanu izvele su javno pogubljenje muškarca koji je optužen za ubistvo 13 članova jedne porodice, a događaj je okupio više od 80.000 gledalaca na stadionu u istočnom gradu Hostu. Ovo pogubljenje, koje se dogodilo juče, izazvalo je široku pažnju i osude međunarodne zajednice, s obzirom na brutalnost i načine na koje Talibani sprovode pravdu.

Optuženi, identifikovan kao „Mangala, sin Tala Kana“, bio je uhapšen zbog ubistva „Abdula Rahmana, sina Zabidovog“. Tokom pogubljenja, dečak od 13 godina, koji je bio član porodice žrtve, izvršio je osvetu tako što je upucao ubicu tri puta pred masom. Ovaj događaj je šokirao mnoge, a posebno način na koji je dečak postao izvršitelj kazne. Svetski mediji i aktivisti za ljudska prava već su izrazili zabrinutost zbog korišćenja dece u ovakvim situacijama.

Vrhovni sud talibana potvrdio je smrtna kaznu koju je odobrio lider talibana Haibatulah Ahundzada, nakon što su tri suda prethodno preispitala slučaj. Talibani su pokušali da izdejstvuju pomirenje između porodice žrtve i optuženog, ali je porodica odbila njihov zahtev za oproštaj. Dvojica drugih osuđenih na smrt u istom slučaju još nisu pogubljena zbog odsustva naslednika pokojnika, ali talibanski zvaničnici naglašavaju da će i oni biti pogubljeni kada budu prisutni.

Međutim, ovaj incident nije jedini primer brutalnosti talibanskog režima. Ujedinjene nacije i međunarodne organizacije više puta su pozivale talibane da obustave smrtne kazne i javna pogubljenja, ali su ti zahtevi ignorisani. Talibani tvrde da sprovode islamski zakon, što koriste kao opravdanje za svoje postupke. Grupe za ljudska prava ističu da talibanski pravosudni sistem ne poštuje standardne procedure, uključujući pravo na advokata, i da redovno praktikuju javna bičevanja.

Tokom pogubljenja, građanima je zabranjeno unošenje pametnih telefona, a vlasti podstiču prisutne da posmatraju pogubljenja i bičevanja. Kritičari ovu praksu smatraju „psihološkom torturom“ i sredstvom zastrašivanja stanovništva, što dodatno ukazuje na način na koji talibani upravljaju strahom kao sredstvom kontrole.

Ovaj događaj u Hosti odražava širi problem kršenja ljudskih prava u Avganistanu, gde se pod talibanskom vlašću često ignorišu osnovne ljudske slobode. Talibani su se vratili na vlast u avgustu 2021. godine, a od tada su uveli stroge zakone koji su u velikoj meri ograničili prava žena i manjinskih grupa, uz sve učestalija javna pogubljenja kao simbol njihove moći.

Međunarodna zajednica se suočava sa teškim pitanjima o legitimnosti talibanske vlasti i načinu na koji reagovati na ovakve postupke. Mnoge zemlje su se povukle iz Avganistana nakon talibanskog preuzimanja vlasti, a humanitarne organizacije su se suočile sa teškim izazovima u pružanju pomoći ljudima koji su najviše pogođeni ovim režimom.

Dok se svet suočava sa svakodnevnim vestima o brutalnosti talibana, ostaje pitanje kako će međunarodna zajednica odgovoriti na ovakve izazove i da li će uspeti da pronađe način da zaštiti ljudska prava u Avganistanu. U međuvremenu, talibanski režim nastavlja da sprovodi svoje stroge zakone, dok se građani suočavaju sa strahom i nesigurnošću u svakodnevnom životu.