Hrvatski trener Velimir Perasović istakao je značaj srpskih stručnjaka u ruskoj košarci, naglašavajući da su oni dobrodošli i cenjeni u toj sredini. U razgovoru je pomenuo primere uspešnih srpskih trenera poput Dejana Radonjića, koji trenutno vodi Zenit, Tomislava Tomovića u Lokomotivi, Jovice Arsića u Jeniseju, kao i Milenka Bogićevića, koji je dve i po godine predvodio Saratov. Perasović je naglasio da ruski klubovi veruju srpskim stručnjacima, što ukazuje na visoku reputaciju srpske košarkaške škole.

Govoreći o trenutnim dešavanjima u Evroligi, Perasović je primetio da su česte promene trenera i odlazak stručnjaka sa pozicija često rezultat napornog ritma takmičenja i velikog broja povreda igrača. Istakao je da je toliko utakmica da vlasnici klubova ne shvataju u potpunosti koliko je teško pobediti timove poput Reala, Barselone ili Hapoela. Prema njegovim rečima, tri uzastopna poraza odmah se smatraju krizom, što dodatno komplikuje situaciju. Vlasnici često nemaju strpljenja i ne poznaju dovoljno košarku da bi podržali trenere u teškim trenucima.

Perasović je primetio da je ove godine bilo mnogo promena među trenerima, dok prošle godine nije bilo tolikih odstupanja. Uočava se trend brzih promena, gde jedni klubovi menjaju trenere, a drugi ih slede. Treneri, koji ostaju bez posla, često čekaju novu priliku, iako nekada takve šanse nisu prisutne. Ove godine, međutim, prilika je bilo mnogo, što ukazuje na dinamičnost tržišta.

Jedna od najznačajnijih promena u evropskoj košarci bila je odlazak Željka Obradovića sa mesta trenera Partizana, što je iznenadilo mnoge, uključujući i Perasovića. On je istakao da je to bio šok za sve, posebno zbog emocionalne povezanosti Obradovića sa Partizanom. „Svi znamo koliko je cenjen i sposoban trener. Ne znam šta se tačno dešavalo unutra, ali očigledno je u njemu puklo kad više nije mogao da izdrži. Inače nije osoba koja lako odustaje,“ rekao je Perasović o Obradoviću.

Njegove reči naglašavaju koliko je srpska košarkaška škola tražena i cenjena u Rusiji i Evropi. Ove promene takođe osvetljavaju nepredvidivost Evrolige, gde se treneri suočavaju sa stalnim pritiskom, promenama i visokom konkurencijom. Izazovi i prilike za stručnjake koji čekaju svoju šansu postali su posebno istaknuti, a važnost iskustva i mentalne čvrstine u radu sa elitnim timovima nikada nije bila veća.

Perasovićev uvid ukazuje na to kako se srpski treneri prilagođavaju zahtevima Evrolige i ruskih klubova. Događaji poput odlaska Obradovića podsećaju nas na emocionalni i profesionalni intenzitet košarke u Evropi. Treneri su često u situaciji gde moraju da se brzo prilagode, a njihova sposobnost da se nose sa pritiscima i izazovima postaje ključna za njihov uspeh.

Gledajući u budućnost, Perasović veruje da će srpski treneri nastaviti da igraju značajnu ulogu u evropskoj košarci, posebno u Rusiji, gde su stekli poverenje i reputaciju. Ovaj trend ukazuje na to da srpska košarkaška škola nije samo priznata, već i tražena u globalnim okvirima. Treneri će morati da se suočavaju s izazovima koje donosi dinamično tržište, ali će istovremeno imati priliku da pokažu svoje sposobnosti i znanje na velikoj sceni.