Hrvatska se suočava sa izazovima u održavanju svog privrednog rasta, prema najnovijem Ekonomskom pregledu Hrvatske koji je objavila Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD). Dok zemlja beleži snažan i otporan privredni rast, izveštaj naglašava da je za dugoročno očuvanje ovog rasta potrebno ojačati fiskalne rezerve i sprovesti reforme usmerene na rešavanje problema starenja stanovništva.

Prema projekcijama OECD-a, očekuje se da će privredni rast Hrvatske nakon 3,2% u 2025. godini opasti na 2,7% u 2026. i 2,4% u 2027. godini. Ova postepena usporavanja domaće tražnje mogu imati značajan uticaj na ekonomsku stabilnost zemlje. Uzimajući u obzir da je Hrvatska nedavno postala članica eurozone, stabilnost privrede postaje još važnija kako bi se zadržala konkurentnost i privukli strani investitori.

Jedan od ključnih faktora koji utiče na privredni rast je demografska struktura, posebno ubrzano starenje stanovništva. Hrvatska se suočava sa smanjenjem radne snage, što može uticati na produktivnost i ekonomski potencijal. U tom smislu, OECD upozorava na potrebu za reformama koje bi olakšale integraciju mladih u radnu snagu, kao i poboljšanje obrazovnog sistema kako bi se osiguralo da mladi ljudi imaju veštine i znanja potrebna za tržište rada.

Inflacija u Hrvatskoj, prema očekivanjima, trebalo bi da se smanji na 3,3% u 2026. godini i na 2,5% u 2027. godini. Ova smanjenja inflacije su pozitivna vest, jer će doprineti stabilnosti cena i povećanju kupovne moći građana. Međutim, to ne znači da su problemi sa inflacijom potpuno rešeni, jer se i dalje očekuje da će se suočiti sa izazovima kao što su globalne ekonomske promene i cene energenata.

U sklopu svojih preporuka, OECD naglašava važnost jačanja fiskalnih rezervi kako bi se obezbedila otpornost na ekonomske šokove. Fiskalne rezerve su ključne za održavanje javnih usluga i infrastrukture, koje su od suštinske važnosti za privredni rast. S obzirom na to da se očekuje usporavanje privrednog rasta, Hrvatska će morati da preispita svoje budžetske prioritete i pronađe načine za optimizaciju javnih troškova.

Osim toga, reforme u oblasti penzionog sistema i zdravstvene zaštite su od vitalnog značaja s obzirom na starenje stanovništva. Povećanje broja starijih osoba može dovesti do većih troškova za penzije i zdravstvene usluge, što dodatno opterećuje javne finansije. Kako bi se osigurao održiv penzioni sistem, potrebne su reforme koje će omogućiti veću fleksibilnost na tržištu rada i podsticati dugoročnu održivost.

U svetlu ovih izazova, Hrvatska će morati da razvije strategije za privlačenje stranih investicija i podsticanje domaće proizvodnje. Ulaganja u inovacije, tehnologiju i infrastrukturu mogu doprineti jačanju konkurentnosti i ekonomskom rastu. Takođe, važno je stvoriti povoljan poslovni ambijent koji će privući investitore i podstaći preduzetništvo.

Na kraju, Hrvatska se suočava sa brojnim izazovima, ali i prilikama. Održavanje stabilnog privrednog rasta zahteva usmeravanje ka reformama i strategijama koje će osigurati otpornost i održivost u budućnosti. Uz prave politike i pristupe, Hrvatska može nastaviti da napreduje na putu ekonomskog razvoja i blagostanja.