Šefica hrvatske nevladine organizacije Dokumenta, Vesna Teršelič, predstavila je izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za 2024. godinu, koji ukazuje na zabrinjavajuće trendove u ovom domenu. Prema izveštaju, prošle godine vođeno je ukupno 54 krivičnih postupaka, od kojih je 33, što predstavlja 61,11 procenata, bilo u fazi rasprave u odsutnosti optuženih. Teršelič je istakla da takva situacija nije dobra i da se mora raditi na unapređenju pravosudnog sistema kako bi se obezbedila pravda za žrtve ratnih zločina.

Jedan od ključnih problema koji je iznela je nedostatak suđenja protiv pripadnika Hrvatske vojske i MUP-a Republike Hrvatske. U izveštaju se navodi da nije vođen nijedan postupak za ratne zločine protiv ovih kategorija, dok su od 187 okrivljenih, samo tri (1,6 posto) iz HVO-a, a preostalih 184 (98,4 posto) iz srpskih paravojnih i parapolicijskih snaga. To ukazuje na ozbiljan nedostatak sveobuhvatnog pristupa u procesuiranju ratnih zločina, gde se čini da su samo određene grupe podložne krivičnom gonjenju.

Teršelič je naglasila da je ovakva situacija zabrinjavajuća, ne samo zbog pravde prema žrtvama, već i zbog poruke koju šalje društvu. „Kada se sistematski ignoriraju zločini jedne strane u sukobu, to može dovesti do još većih podela i tenzija unutar društva“, rekla je ona. Takođe, istakla je da je važno da se svi zločini, bez obzira na to ko ih je počinio, procesuiraju kako bi se obezbedila pravda i pomirenje.

Izveštaj je takođe pokazao da su mnogi postupci vođeni protiv optuženih koji su se nalazili u inostranstvu, što dodatno otežava procesuiranje. U odsustvu optuženih, suđenja nemaju istu težinu i efektivnost, što predstavlja izazov za pravosudni sistem. Teršelič je pozvala vlasti da preduzmu konkretne korake kako bi se osiguralo da pravda bude dostupna svima i da se poveća transparentnost u radu pravosudnih institucija.

Osim toga, Teršelič je ukazala na potrebu za edukacijom i obukom sudija i tužilaca o pitanjima ratnih zločina, kako bi se unapredilo znanje i veštine potrebne za efikasno procesuiranje ovih složenih slučajeva. Takođe, naglasila je važnost saradnje sa međunarodnim institucijama i organizacijama kako bi se obezbedila podrška i resursi potrebni za vođenje ovakvih postupaka.

Izveštaj o praćenju suđenja za ratne zločine za 2024. godinu predstavlja važan korak ka razumevanju trenutne situacije i izazova sa kojima se suočava pravosudni sistem u Hrvatskoj. Teršelič je istakla da se mora raditi na izgradnji poverenja između pravosudnih institucija i javnosti, kao i na jačanju svesti o važnosti pravde za sve žrtve ratnih zločina.

U zaključku, izveštaj je poziv na akciju za sve relevantne aktere, uključujući vladu, pravosudne institucije, nevladine organizacije i širu javnost, da se zajedno bore za pravdu i odgovornost. Samo kroz zajednički rad i posvećenost može se obezbediti da se svi zločini procesuiraju, a da se pravda osigura za sve žrtve, bez obzira na njihovu nacionalnost ili pripadnost. Ovaj izveštaj je prilika da se preispitaju postojeći mehanizmi i da se unapredi sistem pravde u Hrvatskoj kako bi se izbegle greške iz prošlosti i izgradila budućnost zasnovana na pravdi i pomirenju.