Grupa Lelek će ove godine predstavljati Hrvatsku na Pesmi Evrovizije sa pesmom „Andromeda“. Ova pesma je izazvala mnogo razmišljanja o njenom značenju, a inspiraciju za njen tekst, koji potpisuje Tomislav Roso, članice grupe su pronašle u pričama žena iz Bosne i Hercegovine.

„Andromeda“ je pesma koja nosi snažne emocije i zamišljena je kao posveta izdržljivosti žena, kolektivnom sećanju i identitetu koji se prenosi kroz generacije. Članice Leleka ističu da su se oslanjale na priče žena katoličke vere iz Bosne i Hercegovine tokom Osmanskog carstva. One su, prema rečima Korine, jedne od članica grupe, morale da se tetoviraju i stavljaju znakove na svoje telo kako bi se zaštitile od ropstva, braka ili čak smrti. Ovaj ritual prenošen je s generacije na generaciju, što dodatno naglašava važnost tradicije i sećanja.

Muziku za pesmu „Andromeda“ su napisali Filip Lacković, Zorja i Lazar Pajić. Ova pesma postavlja važna pitanja o prošlosti i identitetu, pozivajući slušaoce da se zapitaju o istoriji i sudbini žena koje su preživele teške trenutke. U tekstu pesme spominju se suze, strah i borba za opstanak, što dodatno oslikava težinu tema koje se obrađuju.

U tekstu pesme postavljaju se pitanja o prošlosti i istorijskim okolnostima u kojima su žene živele, kao što su:

„Dok pališ svijeću pitaj svoju baku
Zašto je kćeri rađala u strahu
Zašto su mnogi odabrali groblje
Nisu naše majke iznedrile roblje“

Ove rečenice odražavaju duboku emotivnu povezanost i bol koji su žene osećale kroz istoriju. Pesma se takođe bavi pitanjem identiteta i načina na koji se istorija ponavlja, dok se postavlja pitanje:

„Zašto se piše povijest ispočetka?
Sinovi naši nisu podanici
Da l’ nas noću bude iz kolijevke krici?“

Ova pitanja oslikavaju osećaj gubitka i potrebe za razumevanjem sopstvene prošlosti.

Pesma „Andromeda“ takođe ističe snagu i izdržljivost žena, te poziva na jedinstvo i solidarnost. U stihu:

„Uzmi me sebi
Kraljice Zemljo
Tvoja je duša
Njima sam’ tijelo“

čuje se snažan apel za povezivanje sa prirodom i sopstvenim korenima. U kontekstu pesme, „Andromeda“ postaje simbol nade i slobode, mesto gde se može pobbeći od teških realnosti.

U završnim delovima pesme, ponovo se naglašava tema borbe i traženja slobode:

„Vodi me do zvijezda
Porušenih gnijezda
Tamo gdje uz krike
Isprate vojnike“

Ova stihovna struktura stvara snažan kontrast između bola i nade, kao i između prošlosti i budućnosti.

„Andromeda“ je više od obične pesme; ona je umetničko delo koje poziva na duboko razmišljanje o identitetu, tradiciji i borbi žena kroz istoriju. Ova pesma može da bude inspiracija mnogima, a njen emotivni naboj može da dopre do srca slušalaca širom Evrope.

Kroz „Andromedu“, grupa Lelek ne samo da predstavlja Hrvatsku na Evroviziji, već i ističe važnost žena i njihovih priča koje su često zaboravljene ili zanemarene. Ova pesma može poslužiti kao podsetnik na snagu koja proističe iz zajedništva i sećanja na prošlost. Pesma je poziv da se čuje glas žena koje su se borile kroz vekove, i da se njihov identitet i snaga ne zaborave.