Otvaranje glavnog mosta na Ibru, koji razdvaja severni i južni deo Kosovske Mitrovice, ponovo je izazvalo brojne reakcije u javnosti na Kosovu i Metohiji. Nakon što je KFOR objavio da će obezbeđivati most zajedno sa Kosovskom policijom i najavio otvaranje mosta za automobilski saobraćaj, reakcije su bile podeljene: Srbi su protiv, dok su Albanci za njegovo otvaranje. KFOR i Evropska unija ostali su nedorečeni u svojim stavovima.

Most na Ibru postao je simbol podele između dva etnički različita dela grada nakon oružanog sukoba 1999. godine, kada je zatvoren za saobraćaj. Aleksandar Rapajić iz NVO „Centar za zastupanje demokratske kulture“ ističe da je most postao ključna tačka okupljanja i otpora Srba koji su ostali u Severnoj Mitrovici. On objašnjava da je KFOR tada blokirao most, čime je omogućio Srbima da ostanu u ovom delu grada, koji je postao jedina urbana sredina sa pretežno srpskim stanovništvom.

Tokom godina, most je bio mesto sukoba i protesta, a zabeleženi su brojni etnički motivisani napadi. Igor Simić iz Srpske liste naglašava da most pamti blizu 1.000 napada, uključujući i smrt pojedinaca koji su pokušavali da zaštite svoj život i imovinu. Barikade i betonske ograde postavljene su na mostu, a lokalni zvaničnici su 2014. godine pokušali da uspostave Park mira, koji je ubrzo uklonjen.

Istoričar Miloš Damnjanović napominje da otvaranje mosta budi negativna sećanja kod Srba i da se osećaju ugroženo. On dodaje da je u prošlosti otvoreno više mostova, ali da je ovaj glavni most postao simbol straha i pretnje po bezbednost Srba na tom području.

U 2024. godini, kada su prištinski zvaničnici najavili otvaranje mosta, Evropska unija se usprotivila toj odluci, smatrajući da je potrebna obostrana saglasnost. Rapajić naglašava da Evropska unija traži način da predstavi bilo kakav pozitivan događaj kao svoj uspeh, a otvaranje mosta bi moglo biti shvaćeno kao takav pokušaj.

Zvaničnici u Beogradu i Srpska lista smatraju da bi otvaranje mosta predstavljalo potez unazad, koji bi dodatno pogoršao bezbednost Srba. Damnjanović ističe da to nije samo pitanje mosta, već i politički čin koji demonstrira moć i superiornost jedne strane nad drugom. On dodaje da Srbi nisu konsultovani o otvaranju mosta i da to ukazuje na nedostatak razumevanja za njihovu situaciju.

Miodrag Marinković upozorava na moguće posledice povlačenja KFOR-a sa mosta, ističući da bi to značilo prihvatanje jednostranih poteza koje preduzima prištinski lider Albin Kurti. On smatra da bi to moglo dovesti do urušavanja Briselskog sporazuma i procesa koji su uspostavljeni radi stabilizacije situacije.

Otvaranje glavnog ibarskog mosta je u isključivoj nadležnosti Evropske unije, koja je do sada imala aktivnu ulogu u postizanju Briselskog sporazuma o slobodi kretanja između Beograda i Prištine. Da bi do otvaranja došlo, potrebna je obostrana saglasnost i razgraničenje između opština Severne i Južne Mitrovice. Trenutno nema nikakvih naznaka da bi se moglo doći do zajedničkog dogovora ili saglasnosti.

U svetlu svih ovih dešavanja, most na Ibru ostaje simbol tenzija i sukoba između Srba i Albanaca, a njegovo buduće otvaranje može dodatno zakomplikovati već napetu situaciju u regionu. U bezbednosnom smislu, otvaranje mosta može imati ozbiljne posledice po sve strane, a stavovi lokalnog stanovništva ukazuju na duboke podele koje i dalje postoje.