LJUBLJANA – Medjunarodni institut za bliskoistočne i balkanske studije (IFIMES) iz Ljubljane ocenio je da je inicijativa predsednika Srbije Aleksandra Vučića da zemlje Zapadnog Balkana grupno pristupe Evropskoj uniji, predstavljena na nedavnom sastanku sa predsednicom Evropske komisije Ursulom von der Lajen i predsednikom Evropskog saveta Antoniom Koštom, ponovo otvorila ključno pitanje evropske politike – da li EU poseduje jasnu i doslednu strategiju prema Zapadnom Balkanu.

U najnovijoj analizi „Zapadni Balkan i Evropska unija: Grupno proširenje kao strateški odgovor na krizu kredibiliteta i geopolitičku neizvesnost“, IFIMES naglašava da ta inicijativa nije politički eksperiment niti pokušaj zaobilaženja evropskih kriterijuma. Naprotiv, radi se o nastojanju da se vrati strateškoj logici proširenja koja je u ključnim momentima istorije Unije donosila stabilne i dugoročne rezultate.

Suština predloga nije u „olakšavanju“ članstva, već, dodaje IFIMES, u priznanju da fragmentirani, bilateralni i beskonačno prolongirani proces gubi kredibilitet – kako pred građanima Zapadnog Balkana, tako i u širem geopolitičkom kontekstu. Ovo ukazuje na to da je neophodno pronaći efikasniji put za integraciju zemalja regiona u EU, kako bi se izbegli dalji frustrirajući procesi koji ne donose rezultate.

Analiza IFIMES-a takođe ističe da je trenutni pristup proširenju EU prema Zapadnom Balkanu često neefikasan i da je potrebno unaprediti metodologiju koja bi omogućila brže i efikasnije integracione procese. U ovom kontekstu, inicijativa Vučića o grupnom pristupu može se posmatrati kao prilika da se osveži evropski pristup ovom pitanju, koji se često suočava sa skeptičnim stavovima i otporom.

U svetlu trenutnih geopolitičkih tenzija, kako na globalnom, tako i na regionalnom nivou, IFIMES upozorava da bi neuspeh EU da pruži jasnu strategiju za Zapadni Balkan mogao imati ozbiljne posledice po stabilnost regiona. U tom smislu, grupno pristupanje bi moglo doneti dodatnu stabilnost i sigurnost, kao i omogućiti brže ispunjavanje kriterijuma za članstvo, čime bi se stvorio zajednički okvir za saradnju.

Takođe, analitičari IFIMES-a veruju da bi ovakva inicijativa mogla doprineti jačanju regionalne saradnje i prevazilaženju postojećih tenzija među državama Zapadnog Balkana. Naime, zajednički pristup bi mogao podstaći dijalog i saradnju među zemljama regiona, što bi bilo korisno ne samo za njihovo članstvo u EU, već i za unutrašnju stabilnost i razvoj.

Osim toga, važno je napomenuti da EU mora prepoznati i uzeti u obzir specifičnosti svake zemlje u procesu pristupanja, kao i izazove s kojima se suočavaju. Inicijativa Vučića može biti viđena kao prvi korak ka promišljanju o sveobuhvatnijem pristupu koji bi uključivao sve zemlje Zapadnog Balkana u jedinstven i koherentan proces.

U zaključku, IFIMES naglašava da je trenutna situacija poziv za akciju. Potrebna je jasna vizija i strategija koja će omogućiti da se zemlje Zapadnog Balkana grupno integrišu u EU. Ova inicijativa može poslužiti kao osnova za novu, dinamičniju politiku proširenja, koja će omogućiti postizanje stabilnosti i prosperiteta kako za region, tako i za samu Evropsku uniju.

S obzirom na sve navedeno, ostaje da se vidi kako će EU odgovoriti na ovu inicijativu i da li će prepoznati priliku koju ona predstavlja za unapređenje odnosa sa zemljama Zapadnog Balkana.