Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski kritikovao je ruski predlog o lokalnim primirjima koja bi trajala 2-3 dana, sa ciljem da se prikupe tela poginulih na bojištu. U izjavi je rekao: „Spremni su na primirje na dva ili tri dana, kako bi sakupili mrtve sa bojišta. Mislim da su idioti. Primirje treba da bude upravo da nema mrtvih. Vidite raspoloženje, za njih je ovo pitanje kratke pauze u ratu.“ Ove reči odražavaju Zelenskijev stav da bi primirje trebalo da bude dugotrajnije i da se postigne pravi mir, a ne samo kratki prekid borbenih dejstava.
Zelenski je takođe pozvao Sjedinjene Američke Države da pojačaju sankcioni pritisak na Rusiju kako bi se postiglo primirje, ističući da Moskva ne razume drugačiji način komunikacije. Ova izjava dolazi usred nastojanja da se nađu načini za smanjenje nasilja i stradanja civila u Ukrajini, koji su postali sve veći tokom trajanja sukoba.
Predsednik Ukrajine je naglasio da još nije imao priliku da pogleda tekst memoranduma koji je Rusija predala, ali se oslanjajući na procene ukrajinske delegacije, osvrnuo se na to da očigledno sadrži ultimatume umesto ozbiljnih predloga. Ovakvo tumačenje dodatno naglašava sumnju u iskrenost ruskih namera i spremnost na konstruktivne pregovore.
Sa druge strane, šef ruske delegacije, Vladimir Medinski, izjavio je da je Rusija tokom sastanka u Istanbulu predložila prekid vatre na 2-3 dana u određenim delovima fronta, kako bi komandanti mogli sakupljati tela poginulih. Medinski je ovaj predlog nazvao konkretnim, uporedivši ga sa ukrajinskim zahtevima za prekid vatre koji su, prema njegovom mišljenju, manje precizni.
Portparol Kremlja, Dmitrij Peskov, odbacio je mogućnost održavanja trilateralnog sastanka između lidera Rusije, Sjedinjenih Država i Ukrajine u bliskoj budućnosti. Peskov je komentarisao izjavu Bele kuće o otvorenosti američkog predsednika Donalda Trampa za takav format pregovora, rekavši: „Iskreno govoreći, malo je verovatno da će se to dogoditi u bliskoj budućnosti, jer je predsednik Putin više puta isticao spremnost za kontakte na najvišem nivou, naglašavajući da ti kontakti treba da budu rezultat sporazuma koji će već biti razvijani na tehničkom i ekspertskom nivou.“
U međuvremenu, Rusija je najavila moguću treću rundu pregovora sa Ukrajinom, koja bi mogla da se održi u Istanbulu krajem juna. Leonid Slucki, predsednik Odbora za međunarodne poslove u Državnoj dumi, izjavio je da će ključno pitanje sastanka biti kretanje ka održivom prekidu vatre. „Kretanje ka održivom prekidu vatre biće jedno od ključnih pitanja u trećoj rundi pregovora. Najverovatnije će se održati u Istanbulu, krajem meseca,“ rekao je Slucki.
Ove informacije ukazuju na složenu situaciju na terenu, gde se sukobi i dalje odvijaju, a humanitarne krize se produbljuju. U svetlu ovih događaja, reakcije ukrajinske i ruske strane pokazuju duboke razlike u pristupu rešavanju sukoba, koje će verovatno otežati postizanje trajnog mira. Dok se Zelenski okreće međunarodnoj zajednici za podršku, Rusija nastavlja sa strategijama koje, prema ukrajinskim zvaničnicima, ne vode ka ozbiljnim rešenjima, već se fokusiraju na kratkoročne taktičke ciljeve.
Ova situacija dodatno komplikuje odnose između dve zemlje i stvara dodatne tenzije u međunarodnoj zajednici, gde se pritisak na Rusiju povećava kroz sankcije i diplomatske napore. S obzirom na sve veće stradanje civila i pogoršanje humanitarne situacije, pozivi na mir i dijalog postaju sve hitniji, ali i dalje nedovoljno ostvareni u praksi.
