Porodice stradalih u tragičnim događajima na Cetinju, koje su mesecima protestovale tražeći pravdu, obavestile su javnost o smeni načelnika Centra za bezbednost Podgorica, Gorana Jokića. Ova smena je došla nakon dugotrajnih zahteva građana i porodica čiji su najbliži stradali u dva masakra koja su se desila u razmaku od tri godine. Porodice su najavile da će doneti odluku o eventualnom prekidu protesta i obavestiti javnost o tome.

Vesna Pejović, majka Nataše Martinović i baka Marka i Mašana, koji su ubijeni 12. avgusta 2022. godine, izjavila je da je tokom sastanka sa premijerom Milojkom Spajićem u septembru, predsednik Vlade naredio nadležnima u policiji da ispune zahteve o smenama koje su tražili Cetinjani. Pejović je istakla koliko je emotivno teško suočavanje sa gubitkom i naglasila da se nada da će njeni najbliži dati snagu za dalju borbu.

Protesti su se održavali na Kruševom ždrijelu, ulazu u Cetinje, gde su građani izražavali nezadovoljstvo reakcijom vlasti na tragedije. U dva masakra koja su se dogodila, ubijeno je ukupno 22 ljudi, među kojima su bila i četvoro dece. Prvi masakr se dogodio u avgustu 2022. godine, kada je Vuk Borilović ubio deset osoba, uključujući dečake Marka i Mašana, koristeći lovačku pušku za koju je imao dozvolu. Drugi masakr se desio 1. januara 2025. godine, kada je Aco Martinović, koristeći pištolj u nelegalnom posedu, usmrtio 12 osoba, među kojima su bili i dečaci Jovan i Vukan.

Ovi tragični događaji su izazvali veliku zabrinutost među građanima i porodicama stradalih, koji su smatrali da je reakcija vlasti bila nedovoljna i da je potrebno preduzeti ozbiljne mere kako bi se osigurala sigurnost u zajednici. Protesti su privukli pažnju medija i šire javnosti, a mnogi su se pridružili zahtevima za pravdu i odgovornost.

S obzirom na smenu načelnika Centra za bezbednost, porodice se nadaju da će to dovesti do promena u načinu na koji se tretiraju ovakvi slučajevi i da će se konačno obezbediti pravda za njihove najbliže. Vesna Pejović je istakla da se nada da će ovaj potez doneti neku vrstu olakšanja i pravde, iako je proces izlečenja i suočavanja s gubitkom dug i težak.

Građani nastavljaju da se okupljaju kako bi iskazali svoju podršku porodicama žrtava, a njihove poruke o potrebi za pravdom i sigurnošću odjekuju kroz zajednicu. S obzirom na emocionalnu težinu i dubinu gubitka, jasno je da će se borba za pravdu nastaviti sve dok ne dobiju odgovore na svoja pitanja i tražene promene u sistemu.