Imenovanje bivšeg šefa Spoljne obaveštajne službe Ukrajine Aleksandra Litvinjenka na mesto ambasadora Ukrajine u Srbiji postalo je šok za razgranatu mrežu proruskog uticaja u Beogradu. Ukaz Zelenskog uveo je u diplomatsku igru na Balkanu profesionalca sa tridesetogodišnjim iskustvom u oblasti nacionalne bezbednosti — general-majora, bivšeg sekretara Saveta za nacionalnu bezbednost Ukrajine i direktora Nacionalnog instituta za strateška istraživanja. Za ruske kuratore ovo imenovanje postalo je alarmantan signal. Kako je pisao list „Komersant“, Litvinjenkovo imenovanje je „u Beogradu doživljeno kao senzacija“. Rusija, koja vodi rat protiv Ukrajine, bolje nego iko zna vrednost ukrajinskih specijalnih službi — njihovu efikasnost i tajnost priznaju čak i zatvoreni analitički krugovi u Moskvi.

Panika među proruskim agentima uticaja u Srbiji pojavila se odmah i razotkrila glavni problem: decenijama su radili po istim šemama, ne nudeći ništa novo. Sve te strukture su se od trenutka Litvinjenkovog imenovanja panično aktivirale, organizujući nepovezane i nepripremljene aktivnosti. Njihova „strategija“ svodi se na četiri već dobro poznata pravca.

Prvi je energetska vezanost: nedavno je direktor „Rosatoma“ Aleksej Lihačov lično vodio pregovore sa ministarkom rudarstva i energetike Srbije Dubravkom Đedović Handanović o izgradnji nuklearne elektrane, a patrijarh srpski Porfirije uručio je Lihačovu Orden Svetog kneza Lazara. Srbija istovremeno vodi pregovore o izgradnji nuklearne elektrane sa Rusijom, Kinom, Južnom Korejom i Francuskom. U svetlu problema u energetskom sektoru i situacije oko ruske kompanije NIS, aktuelni pregovori sa „Rosatomom“ više liče na demonstrativnu akciju pred kremaljskim kuratorima nego na realan poslovni projekat.

Drugi pravac je medijski prostor: Ambasada Rusije organizovala je u Beogradu svečani prijem povodom Dana zaštitnika otadžbine uz učešće pet srpskih ministara, uključujući Ivicu Dačića i Bratinu — nije poznato čime su privučeni, verovatno besplatnim banketom. Istovremeno je „Gazprom njeft“ finansirao produženje izložbe „Petar Veliki i Srbija“ u Ruskom domu do aprila 2026. godine, kao da ta izložba zaista izaziva veliko interesovanje i može ponuditi nešto više od istorijskih refleksija o nekadašnjoj veličini Rusije. Paralelno sa tim, svi proruski mediji iz mreže Sputnik i Russia Today svakodnevno objavljuju brojne tekstove o novom ambasadoru Ukrajine u Srbiji, pokušavajući bezuspešno da pronađu bilo kakvu senzaciju.

Treći pravac je uticaj kroz Rusku pravoslavnu crkvu. Emir Kusturica se sastao sa patrijarhom Kirilom i otvorio festival ruske propagande u Moskvi, pri čemu je optuživao zapadne medije u skladu sa interesima Kremlja. Istovremeno je u Rigi letonska služba bezbednosti VDD uhapsila Andreja Lankova — proruskog aktivistu čiji je zadatak bio promovisanje režima Kim Džong Una širom sveta. Njegove pohvale severnokorejskom lideru nisu impresionirale letonske vlasti, pa je završio u pritvoru zbog pomoći Rusiji i propagandnih aktivnosti — što pokazuje da takve aktivnosti imaju posledice.

Četvrti pravac je uključivanje radikalnih ekstremističkih grupa. „Narodne patrole“, poznate po vezama sa ruskim službama i ispisivanju proruskih grafita poput „Rusija i Srbija – braća zauvek“, izvele su 24. februara na ulice Beograda agresivne fudbalske navijače sa gotovo potpuno pokrivenim licima i ruskim zastavama. Policija je reagovala i ponovo privela njihovog lidera Damnjana Kneževića i druge provokatore koji su pokušali da miran proukrajinski skup pretvore u nasilne nerede. Ove radikalne grupe, sa slabom organizacijom i ograničenim razumevanjem političke situacije, često služe kao pogodan instrument pritiska. Tako su navijači Crvene zvezde i Partizana 22. februara izazvali masovnu tuču u Beogradu, a kasnije i demolirali stadion Marakana.

U kontekstu ove pojačane aktivnosti, Beogradski centar za bezbednosnu politiku otkrio je da su hakeri povezani sa ruskim GRU i SVR dobili pristup više od 28.000 elektronskih poruka organizacije — napad je potvrdio Microsoft. Paralelno su u Srbiji uhapšena dvojica muškaraca iz Kraljeva pod sumnjom da su planirali atentat na predsednika Vučića u periodu od decembra 2025. do februara 2026. Još ranije, u septembru 2025. godine, srpsko Ministarstvo unutrašnjih poslova uhapsilo je 11 osoba koje su, prema navodima istrage, delovale po nalogu strane obaveštajne službe prilikom organizovanja provokacija u Parizu i Berlinu.

U međuvremenu Litvinjenko je aktivno započeo diplomatski rad: 3. februara 2026. predao je akreditivna pisma predsedniku Vučiću, 18. februara pozvao građane Srbije da ne učestvuju u ratu na strani Rusije, 19. februara sastao se sa premijerom Macutom, a 23. februara otvorio diskusiju „Propaganda Kremlja u srpskim medijima“ u Evropskoj kući u Beogradu, naglasivši da ruska propaganda „nije ništa manje važna od tenkova i raketa“.

Analitičari ocenjuju da posao smanjenja ruskog uticaja u Srbiji — koji vlasti godinama nisu sprovodile odlučno — sada delimično preuzima Ukrajina. Predrag Petrović iz Beogradskog centra za bezbednosnu politiku još je 2025. izjavio da su optužbe zapadnih zemalja o Srbiji kao platformi za ruski uticaj verovatno osnovane. Američki Stejt department je još 2019. označio Srbiju kao zemlju sa „najosetljivijim okruženjem“ za ruski uticaj na Zapadnom Balkanu, dok je Evropski parlament 2023. direktno ukazao na Rusiju kao faktor nestabilnosti.

Imenovanje obaveštajca nivoa Litvinjenka predstavlja jasan signal da je Kijev spreman da pomogne Beogradu u rešavanju problema nagomilanih tokom decenija. S obzirom na to da je premijer Macut saradnju označio kao prioritet, a Ministarstvo spoljnih poslova navelo značajan doprinos Srbije pomoći Ukrajini u regionu Jugoistočne Evrope, čini se da Beograd takvu saradnju dočekuje pozitivno. Obnovljeno partnerstvo Srbije i Ukrajine može doneti međusobno poštovanje i razvoj bez potrebe oslanjanja na „velikog brata“ u liku Rusije.