U poslednje vreme, upotreba veštačke inteligencije (AI) u svetu tehnologije doživela je rapidan porast, što je dovelo do značajnog povećanja indirektnih emisija ugljenika. Prema najnovijem izveštaju Ujedinjenih nacija, koji je objavljen od strane Međunarodne telekomunikacione unije (ITU), emisije ugljenika izazvane poslovanjem četiri vodeće tehnološke kompanije – Amazon, Majkrosoft, Alfabet i Meta – porasle su prosečno za 150% u periodu između 2020. i 2023. godine. Ovaj porast je rezultat sve većih potreba za energijom koje zahtevaju centri podataka ovih kompanija.
Centri podataka, koji su ključni za funkcionisanje veštačke inteligencije, troše ogromne količine energije. Ovi objekti su opremljeni brojnim serverima koji procesuiraju ogromne količine podataka i potrebni su im moćni sistemi za hlađenje kako bi se održali u optimalnom stanju. Naime, indirektne emisije ugljenika nastaju kao rezultat korišćenja električne energije, pare, grejanja i hlađenja. Ove emisije su značajan problem u svetu koji se suočava sa klimatskim promenama, a s obzirom na trenutne trendove u tehnologiji, moguće je da će se ovaj problem dodatno pogoršati.
Prema podacima iz izveštaja, upotreba AI tehnologija od strane ovih velikih kompanija dovodi do povećane potražnje za energijom, što direktno utiče na emisije ugljenika. U eri digitalizacije i automatizacije, veštačka inteligencija postaje sve prisutnija, a njena upotreba može imati ozbiljne posledice po životnu sredinu. Na primer, u cilju unapređenja usluga i proizvoda, kompanije često koriste AI za analizu velikih skupova podataka, što zahteva intenzivno korišćenje računarskih resursa.
Osim što povećava direktne emisije ugljenika, ovakva potrošnja energije može uticati i na druge aspekte životne sredine. Naime, veća potražnja za energijom može dovesti do korišćenja fosilnih goriva, što dodatno pogoršava problem klimatskih promena. U svetu u kojem se sve više govori o održivosti i zaštiti životne sredine, važno je da kompanije pronađu načine da smanje svoj ekološki otisak.
U izveštaju se takođe naglašava potreba za razvojem održivijih tehnologija i metoda koje bi mogle smanjiti potrošnju energije u centrima podataka. Mnoge kompanije već istražuju načine kako da koriste obnovljive izvore energije, poput solarne i vetroenergije, kako bi smanjile svoj uticaj na životnu sredinu. Takođe, postoji i potreba za inovacijama u oblasti hlađenja servera i optimizacije energetskih resursa.
U svetlu ovih informacija, važno je da se javnost i donositelji odluka upoznaju sa izazovima koje postavlja upotreba veštačke inteligencije. Potrebno je da se razviju strategije i politike koje će osigurati održivost tehnološkog napretka. Uloga vlada i međunarodnih organizacija je ključna u ovom procesu, jer mogu postaviti regulative koje će podsticati kompanije da investira u ekološki prihvatljive tehnologije.
Na kraju, važno je naglasiti da je digitalna transformacija neizbežan deo modernog društva, ali to ne sme ići na račun naše planete. Uloga veštačke inteligencije u poslovanju je neosporna, ali je neophodno da se njena upotreba razvija na način koji će biti održiv i odgovoran. Samo tako možemo osigurati bolju budućnost za sve nas, uz očuvanje prirodnih resursa i smanjenje negativnog uticaja na životnu sredinu.
