U sudnici u Idrizovu, atmosfera je bila teška i emotivna tokom svedočenja tri majke koje su u požaru diskoteke Puls u Kočanima, 16. marta, izgubile svoju decu. Ove majke su ispričale kako su te noći saznale za požar i krenule u očajničku potragu, ne sluteći da će se suočiti s užasom i velikim brojem žrtava. Suze su im se slivale niz obraze, a potresne scene su pratile i emocije drugih roditelja koji su ih slušali iza staklene barijere.

Svedočenje Gabrijele Naunove, majke koja je izgubila ćerku, izazvalo je posebne tenzije. Ona je istakla da je diskoteka Puls bila popularno mesto u Kočanima i da je često viđala inspektore i policajce, naglašavajući da nikada nije pomislila da objekat radi ilegalno. Njene reči su izazvale burne reakcije u sudnici, a jedan od optuženih, građevinski inspektor Ognjen Đorđijev, upitao ju je da li ga je videla u diskoteci. Naunova je odgovorila odrično, što je dovelo do negodovanja roditelja.

Roditelji su burno reagovali na Đorđijevove reči, a on je, vidno uznemiren, rekao da su prerano osuđeni i da su krivi oni koji su dozvolili deci da budu u noćnom klubu. Njegova izjava izazvala je dodatne svađe, a Naunova je nastavila da svedoči o razgovoru između policajca i Mihajla Jovanova, sina vlasnika diskoteke, za kojeg je tvrdila da je dobijala informacije o mogućim racijama.

Svedoci poput Irene Minove i Marije Petruševe, koje su takođe izgubile decu u požaru, potvrdile su da njihova deca nisu imala vidljive povrede, već su preminula od udisanja dima. Petruševa je istakla da krivi samo jednu osobu, aludirajući na Dejana Jovanova, čiji sin je preživeo. Minova je posvedočila da je te noći videla Mihajla Jovanova i policajca kako stoje po strani dok su deca tražila pomoć.

Prema njenim rečima, uprkos tvrdnjama da su svi pokušavali pomoći, istina je bila drugačija. Ona je naglasila da su samo oni koji su poginuli pokušali da pomognu, dok je bilo nemoguće izaći na sigurno. Ova svedočenja su dodatno pojačala osećaj besa i tuge među roditeljima, koji su se suočili s neizmernom tugom zbog gubitka svoje dece.

Svi svedoci su istakli da je noć bila obeležena haosom, strahom i panikom, a osećaj bespomoćnosti bio je prisutan u celokupnoj atmosferi. Sudski proces i dalje traje, a mnogi očekuju pravdu za izgubljene živote i odgovornost onih koji su omogućili da do tragedije dođe. Ova tragična priča ostavlja dubok trag u srcima svih pogođenih, a borba za pravdu se nastavlja.