Rusko ministarstvo spoljnih poslova oštro je osudilo zajedničke vojne akcije Izraela i Sjedinjenih Američkih Država protiv Irana, nazivajući ih „prethodno planiranim i neizazvanim aktom oružane agresije protiv suverene i nezavisne članice Ujedinjenih nacija“. U saopštenju objavljenom putem Telegrama, ruski zvaničnici zahtevaju trenutni prekid vojne kampanje i povratak diplomatskim pregovorima, optužujući Vašington i Tel Aviv da se skrivaju iza zabrinutosti za iranski nuklearni program, dok zapravo teže promeni režima u Teheranu.

„Bombardovanje nuklearnih objekata pod nadzorom Međunarodne agencije za atomsku energiju je neprihvatljivo“, navodi se u saopštenju, uz ponudu Moskve da pomogne u posredovanju ka postizanju mirnog rešenja. U istom saopštenju, ruska strana ukazuje na to da se „američko-izraelski tandem prikriva brigom da Iranci ne dođu do nuklearnog oružja“, dok istovremeno zahteva „da se situacija odmah vrati u tok političko-diplomatskog rešavanja“.

Pored toga, ruski ministar spoljnih poslova Sergej Lavrov razgovarao je telefonom sa iranskim kolegom Abasom Arakčijem, ponovivši podršku Rusije i upozorivši na moguću „humanitarnu, ekonomsku i možda radiološku katastrofu“ u regionu. Ova reakcija dolazi u trenutku kada se Rusija suočava sa sve većim izazovima na međunarodnoj sceni, gubeći tradicionalne saveznike širom sveta.

U poslednjih nekoliko godina, Rusija je pretrpela niz poraza, od post-sovjetskog prostora do Latinske Amerike i Afrike, uprkos intenzivnim diplomatskim naporima i obećanjima podrške. Sirija, koja je dugo bila jedan od najvažnijih saveznika Rusije na Bliskom istoku, doživela je drastične promene. Ofanziva koalicije podržane od strane Turske i pad režima Bašara al-Asada u decembru 2024. godine označili su značajan udarac za Moskvu, koja nije uspela da spreči kolaps svog ključnog partnera uprkos godinama vojne intervencije.

Asad je pobegao u Rusiju tražeći azil, a nova vlada brzo je započela pregovore sa Moskvom kako bi očuvala preostale veze, ali je ruski uticaj značajno oslabljen. Pre pada, sastanci između ruskog predsednika Vladimira Putina i Asada bili su česti, fokusirani na koordinaciju vojnih operacija protiv opozicije. Putin je naglašavao potrebu za „političkim rešenjem“ i obećao nastavak vojne podrške, ali je upozorio na ograničene resurse zbog rata u Ukrajini.

U Latinskoj Americi, Venecuela pod Nikolasom Madurom bila je važan bastion ruskog uticaja, ali je pad Madura početkom 2026. godine označio kraj ruskog prisustva u toj zemlji. Pre kolapsa, sastanci između Putina i Madura bili su redovni, sa fokusom na ekonomsku pomoć i strateško partnerstvo. Ipak, unutrašnja kriza u Venecueli se produbljivala, a Rusija je optužena da je koristila zemlju samo za geopolitičko nadmetanje sa SAD.

Jermenija se, s druge strane, distancirala od Rusije nakon rata u Nagorno-Karabahu 2020. i 2023. godine, optužujući Moskvu da nije pružila dovoljnu podršku. Ova situacija dovela je do smanjenja jermenske zavisnosti od Rusije, koja se okrenula Zapadu. Azerbejdžan, koji je održavao pragmatične odnose sa Rusijom, doživeo je oštro pogoršanje odnosa usled nekoliko incidenata, što je rezultiralo jačanjem veza sa Turskom, SAD i Kinom.

U Africi, Rusija je pokušala da popuni vakuum nakon odlaska zapadnih snaga, nudeći vojnu pomoć, ali su svi pokušaji doveli do gubitka kredibiliteta zbog neuspeha u borbi protiv terorizma. Samiti Rusija-Afrika pretrpeli su kritike zbog neispunjenih obećanja, a Rusija je optužena da koristi kontinent isključivo za vlastite geopolitičke interese.

Ove promene u međunarodnim odnosima ukazuju na sve veće izazove sa kojima se Rusija suočava i na potrebu za preispitivanjem svojih strateških partnerstava. U svetlu ovih događaja, Rusija će morati da preispita svoje pristupe kako bi očuvala svoj uticaj i stabilnost u ključnim regionima.