Predsednik Odbora za spoljnu politiku iranskog parlamenta, Abas Golru, izjavio je danas na platformi Iks da Iran ima zakonsko pravo da se povuče iz Ugovora o neširenju nuklearnog oružja (NPT) na osnovu člana 10, nakon što su Sjedinjene Američke Države izvele napade na tri iranska nuklearna objekta. Član 10 ovog ugovora navodi da članica NPT-a može da se povuče iz Ugovora ukoliko utvrdi da su vanredni događaji ugrozili njene ključne interese. Ova izjava dolazi u kontekstu eskalacije tenzija između Irana i SAD-a, nakon što je američki predsednik Donald Tramp potvrdio da su snage SAD izvršile napade na tri iranska postrojenja za obogaćenje uranijuma.

U svom obraćanju, Tramp je istakao da su sva tri objekta, koja su gađali američki bombarderi, potpuno uništena. Ova postrojenja, Fordo, Natanz i Esfahan, predstavljaju ključne tačke iranskog nuklearnog programa. Predsednik je opisao ove napade kao „spektakularni vojni uspeh“ i naglasio potrebu za mirom, sugerišući da bi budući napadi mogli biti još intenzivniji ukoliko Iran ne pristane na pregovore.

U iranskim medijima su objavljene tvrdnje zvaničnika da nema opasnosti po stanovnike koji žive u blizini pogođenih postrojenja. Ipak, situacija ostaje napeta i neizvesna, s obzirom na Trampove pretnje dodatnim vojnim akcijama. On je istakao da je Iran više od četrdeset godina verbalno napadao SAD i Izrael, što dodatno komplikuje situaciju.

Generalni direktor Međunarodne agencije za atomsku energiju (IAEA), Rafael Grosi, danas je najavio sazivanje vanredne sednice Upravnog odbora IAEA u svetlu trenutne krize. Grosi je na platformi Iks naveo da je situacija hitna i zahteva hitnu reakciju međunarodne zajednice. IAEA je također izjavila da nije zabeležen porast nivoa radijacije u Iranu oko nuklearnih postrojenja, što može umanjiti zabrinutost o mogućim posledicama napada.

Ovi događaji dolaze u trenutku kada je međunarodna zajednica već bila zabrinuta zbog iranskog nuklearnog programa, koji je često bio predmet kritike i sumnje. Usađene tenzije između SAD-a i Irana dodatno su se pogoršale nakon što je Tramp 2018. godine povukao SAD iz nuklearnog sporazuma i ponovo uveo sankcije Iranu. Ove sankcije su značajno uticale na iransku ekonomiju i povećale nezadovoljstvo među stanovništvom.

U međuvremenu, iranski zvaničnici su naglasili da će odgovoriti na bilo kakve agresije od strane SAD-a. Mnogi analitičari veruju da bi dalji vojnici sukobi mogli imati ozbiljne posledice ne samo za Iran i SAD, već i za ceo region Bliskog istoka. Mnogi se boje da bi ovaj sukob mogao eskalirati u širu regionalnu krizu, što bi dodatno destabilizovalo već napet region.

U ovom trenutku, međunarodna zajednica prati događaje sa velikom pažnjom, a diplomatski putevi su, čini se, zatvoreni. Sve oči su uprte ka potezima koje će obezbediti Iran, ali i ka odgovorima SAD-a na njihove potencijalne akcije. U svetlu ovih događaja, jasno je da bi budućnost iranskog nuklearnog programa mogla biti odlučujuća za mir i stabilnost u regionu.

S obzirom na trenutnu situaciju, postavlja se pitanje kako će reagovati druge zemlje, posebno one koje su potpisnice NPT-a. Mnogi se nadaju da će se pronaći diplomatsko rešenje koje će smanjiti napetosti i sprečiti dalju eskalaciju sukoba. Međutim, kako vreme prolazi, izgleda da su opcije za mir sve manje, a tenzije se samo povećavaju. Iranski odgovor na američke napade i potencijalno povlačenje iz NPT-a mogu imati dalekosežne posledice za globalnu sigurnost.