Na današnji dan, 18. januara 1979. godine, završena je islamska revolucija u Iranu, koja je dovela do dramatične promene u državnom uređenju zemlje. Monarhija je zamenjena Islamskom republikom, nakon što je grupa verskih vođa, predvođena Ajatolahom Ruholahom Homeinijem, zbacila Šaha Mohameda Rezu Pahlavija. Ovaj događaj je označio početak novog poglavlja u iranskoj istoriji, a njegovi efekti su se osećali širom Bliskog Istoka.

Marko Savković iz ISAK fonda, govoreći za Euronews Srbija, ističe da je revolucija imala dalekosežne posledice. „Ona je sigurno jedan od najznačajnijih događaja 20. veka. Oblikovala je Bliski Istok onakav kakvog danas poznajemo i trasirala put ka dugotrajnom konfliktu između Izraela i Irana, kao i između Irana i Sjedinjenih Američkih Država,“ rekao je Savković.

Nakon izbijanja rata između Iraka i Irana 1980. godine, u kojem su Sjedinjene Američke Države podržavale Irak, usledila je decenija sukoba. Savković napominje da je režim u Teheranu konsolidovao moć, ali se istovremeno suočio sa izazovima. „Razlike iranskog režima u odnosu na druge slične režime u svetu su u jakom naboju ideologije,“ dodaje on.

Iako je ideologija i dalje prisutna, Savković ukazuje na to da se generacija koja je iznela revoluciju približava penziji, a Iran je izgubio mnoge pozicije koje je imao u regionu. „Različite oružane grupe koje su videle Iran kao svog sponzora doživele su niz poraza u poslednjim godinama,“ rekao je on, ukazujući na neuspehe Hamasa i Hezbollaha u sukobima sa Izraelom i zapadnim zemljama.

Ekonomija Irana se takođe suočila sa ozbiljnim problemima, koji su dodatno pogoršani sankcijama. „Iako je delovalo da će biti postignut dogovor o iranskom nuklearnom programu, naredne administracije su napustile taj sporazum, vraćajući se režimu sankcija,“ objašnjava Savković. Ove sankcije su dovele do velikih ekonomskih poteškoća za iranski narod.

Savković takođe ističe da se u Iranu svake nekoliko godina dešavaju veliki protesti, često uzrokovani raznim socijalnim i političkim pitanjima. „Protesti su često ugušeni nasilno, a informacije o broju stradalih su teško dostupne,“ rekao je on. Ova situacija ukazuje na to da, iako se režim čini uzdrmanim, on često pribegava eskalaciji nasilja kako bi zadržao kontrolu.

Jedina pretnja iranskom režimu dolazila je od Sjedinjenih Američkih Država, ali ostaje pitanje koliko su one zaista spremne da intervenišu. Savković smatra da bi Izrael mogao pokušati da likvidira iransko rukovodstvo, ali da to ne bi značilo i kraj režima. „Očigledno je da ni ovakvi protesti ne mogu dovesti do slabljenja režima, jer je uspostavljen sistem upravljanja i ekonomija koja je koncentrisana oko republikanske garde,“ zaključuje Savković.

Islamska revolucija je takođe imala ključne uzroke, kao što su nezadovoljstvo autoritarnim režimom, korupcija, socijalna nejednakost i vesternizacija društva. Šah Pahlavi je, uz pomoć tajne policije Savak, represivno delovao prema političkim neistomišljenicima, dok je njegov režim bio ključni saveznik Sjedinjenih Američkih Država.

Tokom revolucije, masovni protesti su izbili kao reakcija na zatvaranje verskih škola i negativne prikaze verskog vođe Homeinija u medijima. Protesti su se brzo proširili na veće gradove, a snage bezbednosti su reagovale nasiljem, što je dodatno pogoršalo situaciju.

Revolucija se završila januara 1979. godine, kada je Šah napustio Iran, a Homeini se vratio iz egzila i postao vrhovni vođa. Transformacija iz sekularne monarhije u teokratsku islamsku republiku postavila je Iran kao regionalnu silu, ali je istovremeno dovela do zaoštravanja odnosa sa zapadnim zemljama, posebno sa Sjedinjenim Američkim Državama.

Danas, više od četiri decenije nakon revolucije, Iran se i dalje suočava sa unutrašnjim i spoljašnjim izazovima, a nasleđe revolucije i dalje oblikuje političku i društvenu dinamiku u zemlji i regionu.