Uredba o ograničenju marži, koja je izazvala mnoge kontroverze, otvorila je novo poglavlje sukoba između države i velikih trgovinskih lanaca. Kompanija „Ahold Delez“, preko svog ogranka „Delez Srbija“, odlučila je da pokrene arbitražu protiv Srbije zbog regulatornih mera koje su uvedene u septembru 2022. godine. Ova odluka dolazi nakon višemesečnih pokušaja dijaloga sa srpskim vlastima, koji nisu doveli do zadovoljavajućeg rešenja za obe strane.

U saopštenju kompanije, naglašeno je da ova intervencija države ima značajan uticaj na poslovanje, jer više od 85% prihoda „Delez Srbija“ dolazi od maloprodaje. U 2024. godini, kompanija je ostvarila neto profitnu maržu od 4,4%, ali su mere uvedene u okviru uredbe dovele do značajnih gubitaka. Kako bi se prilagodili novonastaloj situaciji, „Delez“ je bio prinuđen da zatvori 25 prodavnica i obustavi planirane investicije, što je rezultiralo gubitkom stotina radnih mesta.

Zastupnici kompanije su naglasili da je odluka o arbitraži doneta jer su iscrpeli sve mogućnosti za postizanje dogovora sa vladom Srbije. Mnogi analitičari i stručnjaci ukazuju na to da bi ovaj slučaj mogao imati dugoročne posledice po investicionu klimu u Srbiji. Dejan Gavrilović iz Udruženja za zaštitu potrošača „Efektiva“ smatra da je tužba više usmerena ka očuvanju profita nego ka zaštiti potrošača. On ističe da je cilj uredbe bio da pomogne građanima smanjenjem marži, dok „Delez“ očigledno ne želi da se odrekne svojih profita.

Gavrilović takođe naglašava da bi, čak i ako kompanija dobije spor, troškove na neki način ponovo snosili građani Srbije. On sumnja u motive kompanije, sugerišući da menadžment traži način da ostvari bonuse na osnovu poslovnog plana koji se oslanja na visoke cene. U tom kontekstu, on poziva potrošače na bojkot, smatrajući da je to način da se uzvrati na poteze kompanije.

Pravne analize ukazuju na nedostatak delovanja institucija poput Komisije za zaštitu konkurencije, koja nije na vreme reagovala na prekršaje trgovinskih lanaca. U slučaju da su preduzete mere, navodi pravnik Jovan Ristić, možda ne bi bilo potrebe za donošenjem uredbe o ograničenju marži. On tvrdi da su postojale osnovane sumnje o ponašanju trgovaca, ali da su institucije zakazale u svojoj funkciji.

Ekonomista Dragovan Milićević podseća na opasnost koju je uredba predstavljala za poslovne planove kompanija. On ukazuje na to da su neki aspekti uredbe mogli biti u sukobu sa Zakonom o trgovini, što bi moglo otvoriti vrata za tužbe. Milićević tvrdi da je teško proceniti uspešnost uredbe, s obzirom na to da potrošači nisu osetili značajne promene.

U međuvremenu, situacija može uticati na odluke drugih trgovinskih lanaca o ulasku na srpsko tržište. Milićević ističe da bi nejasna zakonska regulativa mogla obeshrabriti investitore, jer se podzakonski akti često donose iz političkih, a ne poslovnih interesa. On upozorava da bi Srbija mogla snositi posledice ukoliko se situacija ne reši na adekvatan način.

Sve u svemu, ovaj slučaj odražava šire probleme u interakciji između velikih kompanija i državnih institucija, kao i izazove sa kojima se suočava srpsko tržište u nastojanju da obezbedi fer uslove za potrošače i investitore. Dok se arbitražni postupak nastavlja, pažnja će biti uprta ne samo u ishod ovog spora, već i u to kako će se oblikovati budućnost regulative na tržištu, kao i kakve će to posledice imati na poslovanje i potrošače u Srbiji.