Nakon smrti Metjua Perija, poznatog glumca iz serije „Prijatelji“, otkriveni su šokantni detalji o njegovom snabdevanju ketaminom, anestetikom koji se često zloupotrebljava. Dva lekara, Salvador Plasensija i Mark Čaves, priznali su krivicu za pružanje ovog narkotika Periju. Advokat Martin Estrada otkrio je sadržaj nekih uznemirujućih poruka između njih dvojice, koje su otkrile njihov plan za prodaju droge glumcu. Estrada je u dokumentarcu „Metju Peri: Holivudska tragedija“ naglasio da su lekari u ovom slučaju videli samo priliku za brzu zaradu.

U jednoj od poruka, Plasensija je postavio pitanje: „Koliko će ovaj moron da plati?“, a zatim dodao: „Hajde da saznamo.“ Ove poruke su izazvale ogorčenje u javnosti, jer su jasno ukazivale na to da su lekari delovali bez imalo etike ili saosećanja prema Periju. Plasensija je bio vrlo jasan u svojim komunikacijama, naglašavajući da je to vidio kao priliku da brzo zaradi velike sume novca. Optužnica navodi da je u samo mesec dana prodao 20 bočica ketamina Periju, za šta je dobio 55.000 dolara.

Advokat Estrada je dalje istakao da su lekari razgovarali o načinu primene ketamina, iako su bili svesni da to nije bio odgovarajući način. Čaves je priznao krivicu za zaveru u vezi sa distribucijom ketamina i mogao bi da bude osuđen na do 10 godina zatvora. Plasensija, s druge strane, suočava se sa težim kaznama, jer je priznao krivicu za četiri tačke optužnice za distribuciju ketamina, što mu može doneti maksimalnu kaznu od 40 godina.

Pored njih, Perijev asistent, Kenet Ivamasa, takođe je priznao krivicu za nabavljanje ketamina, dok je Erik Fleming priznao krivicu za zaveru i distribuciju koja je dovela do Perijeve smrti. Još jedan optuženi, Džasvin Sanga, suočiće se sa suđenjem u septembru po pet tačaka optužnice.

Ova situacija ukazuje na ozbiljan problem zavisnosti u Holivudu i entuzijazam nekih pojedinaca da profitiraju na račun drugih, bez obzira na posledice. Estrada je naglasio kako je teško prihvatiti da su lekari, koji bi trebali da leče i pomažu, zapravo bili umočeni u ovakvu vrstu delovanja. Ljudi iz sveta zabave često se suočavaju sa pritiscima i očekivanjima, što ih može naterati da pređu granice u potrazi za brzim rešenjima svojih problema.

Ova tragedija nije samo gubitak jednog talentovanog čoveka, već i upozorenje o ozbiljnim posledicama zloupotrebe lekova. Nažalost, mnogi u industriji zabave suočavaju se sa sličnim problemima, a Perijev slučaj može poslužiti kao katalizator za promene u načinu na koji se gleda na mentalno zdravlje i zavisnost.

U svetlu ovih događaja, važno je razgovarati o mentalnom zdravlju i otvoreno pristupiti problemima zavisnosti. Perijeva smrt je podsetnik na to koliko je važno pružiti podršku onima koji se bore sa zavisnošću i mentalnim problemima. Potrebna su sistemska rešenja koja će omogućiti obolelima da dobiju pomoć bez stigmatizacije.

Na kraju, Perijeva priča može poslužiti kao poziv na akciju za sve nas da se borimo protiv stigme zavisnosti i da se zalagamo za promene u društvu koje će omogućiti bolju podršku za one kojima je najpotrebnija. Samo tako možemo osigurati da se ovakve tragedije ne ponove u budućnosti.