Međunarodna istražna komisija UN optužila je Moskvu za „zločine protiv čovečnosti“ zbog prisilnog deportovanja hiljada ukrajinske dece u Rusiju, kao i za ometanje njihovog povratka. U izveštaju objavljenom u Ženevi, komisija je navela da su dokazi kojima raspolažu doveli do zaključka da su ruske vlasti počinile ozbiljna kršenja ljudskih prava, uključujući deportaciju i prisilno premeštanje dece, kao i njihovo prisilno nestajanje.

Osnovana u 2022. godini nakon početka ruske ofanzive u Ukrajini, ova nezavisna međunarodna istražna komisija ima zadatak da ispita različita navodna kršenja ljudskih prava u kontekstu sukoba. Prema navodima iz izveštaja, ruske vlasti su od samog početka ofanzive nelegalno deportovale i premeštale decu, a njihova repatrijacija je neopravdano odlagana.

Komisija naglašava da su mere preduzete protiv deportovane dece kršile međunarodno humanitarno pravo i međunarodno pravo ljudskih prava, te da nisu bile vođene najboljim interesima deteta. Iako je do sada potvrđeno proterivanje ili premeštanje 1.205 dece, komisija ukazuje da su ruske vlasti deportovale ili premestile hiljade dece iz okupiranih područja u Ukrajini. Prema procenama Kijeva, oko 20.000 ukrajinske dece je prisilno uklonjeno od početka invazije.

Rusija, s druge strane, tvrdi da je preselila ukrajinsku decu iz njihovih domova ili sirotišta kako bi ih zaštitila od pretnji tokom sukoba. Međutim, komisija ističe da međunarodno humanitarno pravo zahteva da evakuacije budu privremene i opravdane ubedljivim zdravstvenim ili bezbednosnim razlozima.

Istražitelji su otkrili da je 80 odsto dece proterane ili premeštene u slučajevima koje su ispitali ostalo bez povratka kući. Prikupljeni dokazi sugerišu da su ruske vlasti sprovodile politiku koja je bila osmišljena i realizovana na najvišim nivoima državnog aparata, kako bi se sprečio povratak dece. Komisija je potvrdila „direktno“ učešće predsednika Rusije Vladimira Putina u ovim aktivnostima.

Razvijanje politike usvajanja i dugoročnog smeštaja dece bilo je prioritet, dok porodice nisu bile obaveštene o sudbini svoje dece. Organizovani povratak dece je bio ometan, što je dovelo do toga da su ova deca odgajana u stranim okruženjima, daleko od svojih porodica, a ponekad čak i hiljadama kilometara od Ukrajine.

U decembru prošle godine, Generalna skupština UN je donela rezoluciju koja poziva na hitan i bezuslovan povratak dece koja su „prisilno prebačena“ u Rusiju. Međunarodni krivični sud je u 2023. godini izdao nalog za hapšenje Putina zbog „nezakonite deportacije“ dece.

Međunarodna istražna komisija, koju Moskva ne priznaje, predstaviće svoj izveštaj na 61. redovnoj sednici Saveta UN za ljudska prava u Ženevi. Ova situacija ostaje izuzetno osetljiva u Ukrajini i centralna je tema u svim budućim pregovorima o mogućem mirovnom sporazumu između Kijeva i Moskve.

Pitanje deportacije ukrajinske dece izaziva snažne emocije u Ukrajini i smatra se jednim od ključnih pitanja u okviru sukoba. Dok se međunarodna zajednica i dalje bavi ovim problemom, sudbina hiljada ukrajinske dece ostaje neizvesna, a njihovi roditelji i porodice suočavaju se s bolom i nesigurnošću. U svetlu ovih optužbi, svet će pažljivo pratiti razvoj situacije i reakcije različitih strana, kao i potencijalne posledice po buduće odnose u regionu.