U ranim jutarnjim časovima, izraelska vojska izvela je koordinisane vazdušne napade na teritoriji Irana, fokusirajući se na ključne vojne i nuklearne objekte. Ova operacija, nazvana „Uspon lava“, sprovedena je kao odgovor na, kako su iz Tel Aviva naveli, „neposrednu i egzistencijalnu pretnju“ koju predstavlja iranski nuklearni program.
Napadi su usmereni na kompleksne postrojenja u Natanzu i Fordou, za koje izraelske vlasti tvrde da se koriste za obogaćivanje uranijuma do nivoa potrebnog za izradu nuklearnog oružja. Prema izvorima iz izraelske vojske, napadi su izvedeni u dve faze i uključivali su desetine aviona, uključujući one opremljene specijalizovanim bombama za duboko zakopane ciljeve.
Izraelski premijer Benjamin Netanjahu rekao je u vanrednom obraćanju naciji da oružje za masovno uništenje u rukama iranskog režima predstavlja pretnju Izraelu i svetu. On je označio ovu operaciju kao „istorijsku“, naglašavajući da će trajati sve dok ne bude eliminisana opasnost.
Iranski državni mediji su izvestili o pogibiji više visokih zvaničnika, uključujući komandanta Revolucionarne garde Hoseina Salamija i nuklearne naučnike Ferejduna Abasija i Mohameda Mehdi Teherančija. Takođe, među poginulima se navode i deca, što dodatno pojačava tenzije u regionu.
Reakcije iz Irana su bile brze i oštre. Vrhovni vođa Ali Hamnei izjavio je da je Izrael sebi pripremio „gorku sudbinu“, ističući značajno razaranje i ljudske gubitke. Iranske vlasti su zatvorile sve aerodrome i obustavile vazdušni saobraćaj, dok su državne televizije prenele informacije o eksplozijama širom zemlje i aktivaciji sistema protivvazdušne odbrane.
Iranska Revolucionarna garda obećala je „surovu i žalosnu osvetu“, dok je portparol iranske vojske general Šekarči najavio da će „Izrael i SAD pretrpeti težak udarac“. U međuvremenu, američka ambasada u Tel Avivu uputila je svojim zaposlenima naređenje da ostanu u skloništima, ukazujući na rastuće tenzije u regionu.
Iako su američki zvaničnici, uključujući državnog sekretara Marka Rubija, izjavili da „SAD nisu učestvovale u operaciji“, iransko Ministarstvo spoljnih poslova okrivilo je Vašington kao „glavnog podupirača izraelskog avanturizma“, upozoravajući na moguće posledice po globalnu bezbednost.
Međunarodna agencija za atomsku energiju (IAEA) saopštila je da prati situaciju i da je postrojenje u Natanzu, koje je bilo među glavnim metama, pod nadzorom njenih inspektora. Za sada, kako kažu, nema izveštaja o nuklearnoj kontaminaciji, ali je nivo radijacije pod pažljivom kontrolom.
Ujedinjene nacije još nisu dale zvaničan stav o ovom incidentu, ali izraelski ambasador Deni Danon pozvao je članove Saveta bezbednosti da „stanu uz Izrael ili ostanu saučesnici opasne tišine“. Bivši američki predsednik Donald Tramp upozorio je da „svet ulazi u opasnu zonu masovnog sukoba“, nagoveštavajući mogućnost širenja konflikta.
Ova situacija dodatno komplikuje već napetu geopolitičku klimu u regionu, a međunarodna zajednica sa pažnjom prati razvoj događaja, s obzirom na potencijalne posledice koje bi ovakvi sukobi mogli imati na globalnu stabilnost i bezbednost. Izraelski i iranski zvaničnici nastavljaju s retorikom koja ukazuje na dalju eskalaciju, dok se svet suočava sa jednom od najopasnijih kriza u novijoj istoriji.
