Skoro 100.000 Palestinaca je izgubilo život u izraelskoj agresiji na Pojas Gaze, što čini oko četiri procenta ukupnog stanovništva te teritorije, izvestio je izraelski dnevnik Harec. Ovaj šokantni broj dolazi usred kontinuirane ofanzive izraelskih snaga, koja traje od oktobra 2023. godine, uprkos brojnim međunarodnim apelima za prekid vatre.

Prema izveštaju, pored onih koji su stradali direktno od izraelskih napada, veliki broj ljudi je umro i zbog indirektnih posledica rata, kao što su glad, hladnoća i bolesti. Ove posledice su rezultat kolapsa zdravstvenog sistema, koji je pogođen ratom i blokadama.

Studija koju je sproveo profesor Majkl Spagat, ekonomista i svetski stručnjak za smrtne slučajeve u nasilnim sukobima, otkrila je da je do januara 2025. godine skoro 75.200 ljudi umrlo nasilnom smrću tokom rata, pri čemu je većina tih smrtnih slučajeva uzrokovana izraelskom municijom. Ova studija obuhvatila je 2.000 domaćinstava u Pojasu Gaze, gde je živelo gotovo 10.000 ljudi.

U istraživanju se navodi da je 56 odsto ubijenih bilo deca mlađa od 18 godina ili žene. Ovaj podatak dodatno naglašava humanitarnu krizu koja se odvija u ovom regionu i ukazuje na visoku stopu civilnih žrtava, što je u poređenju sa drugim sukobima od Drugog svetskog rata zaista alarmantno.

Profesor Spagat je istakao da podaci istraživanja pozicioniraju rat u Pojasu Gaze kao jedan od najkrvavijih sukoba 21. veka. Iako su ukupni brojevi žrtava u drugim konfliktima, poput onih u Siriji, Ukrajini i Sudanu, veći, Spagat tvrdi da je Pojas Gaze na prvom mestu po odnosu ubijenih boraca i neboraca, kao i po stopi smrtnosti u odnosu na veličinu stanovništva. On je takođe napomenuo da je skoro četiri procenta stanovništva Pojasa Gaze izgubilo život, što je izuzetno visok broj za bilo koji sukob u ovom veku.

Izraelska vojska je nastavila svoju brutalnu ofanzivu uprkos sve većim međunarodnim pritiscima za prekid vatre. U novembru 2023. godine, Međunarodni krivični sud izdao je naloge za hapšenje izraelskog premijera Benjamina Netanjahua i njegovog ministra odbrane Joava Galanta zbog ratnih zločina i zločina protiv čovečnosti u Pojasu Gaze. Ova odluka je izazvala dodatne tenzije između Izraela i međunarodne zajednice.

Osim toga, Izrael se suočava sa optužbama za genocid pred Međunarodnim sudom pravde, što dodatno komplikuje već napetu situaciju. Ove optužbe dolaze usred globalnih kritika na račun izraelske vojne strategije i humanitarne krize koja se razvija u Gazi.

Dok humanitarne organizacije pokušavaju da pruže pomoć onima koji su preživeli, situacija ostaje izuzetno teška. Blokade i stalni napadi otežavaju dostavljanje osnovnih potrepština, lekova i medicinske pomoći. Mnogi ljudi su primorani da žive u izuzetno teškim uslovima, bez pristupa čistoj vodi, hrani i medicinskoj nezi.

Međunarodna zajednica, uključujući Ujedinjene nacije, je pozvala na hitnu humanitarnu pomoć i prekid vatre, ali odgovori na ove apele su često nedovoljni. U međuvremenu, situacija na terenu postaje sve gora, a humanitarne agencije se suočavaju sa ozbiljnim izazovima u pokušaju da pomognu civilima koji pate.

Rat u Pojasu Gaze nastavlja da izaziva duboke rane i traume, dok se međunarodna zajednica suočava sa pitanjem kako da reaguje na ovu krizu. Sa svakim izgubljenim životom, svet svedoči tragediji koja se odvija, a istovremeno se postavlja pitanje kako će se ova situacija razrešiti i šta će biti budućnost za ljude u ovom regionu.