Nova američka obaveštajna saznanja ukazuju na to da Izrael razmatra mogućnost vojnog napada na iranska nuklearna postrojenja, što su potvrdili zvaničnici Sjedinjenih Američkih Država upoznati sa situacijom. Ove informacije dolaze u trenutku kada se uočava povećan nivo izraelske vojne aktivnosti, uključujući premeštanje avio-municije i završetak velikih vojnih vežbi. Ove aktivnosti se tumače kao potencijalna priprema za napad, kako izveštava „Si-En-En“.
Više izvora je potvrdilo da su presretnute komunikacije koje ukazuju na ozbiljna razmatranja ovog scenarija u izraelskom vojnom i političkom vrhu. Zvaničnici ističu da još uvek nije poznato da li je odluka o napadu konačna, ali procenjuju da je verovatnoća izraelske akcije „značajno porasla“ poslednjih meseci. Ključni faktor u donošenju te odluke jeste ishod američko-iranskih pregovora o ograničenju iranskog nuklearnog programa.
Prema rečima jednog američkog zvaničnika, ako Izrael proceni da SAD idu ka sporazumu koji ne uklanja iranske zalihe obogaćenog uranijuma, verovatnoća napada dodatno raste. Administracija bivšeg predsednika Donalda Trampa prethodno je postavila rok od 60 dana za uspeh pregovora, koji je istekao bez postizanja značajnog napretka. U ovom trenutku, ne postoji američki predlog koji je dobio Trampovo konačno odobrenje, a nove runde pregovora su planirane za ovu sedmicu u Evropi.
Iran se, prema procenama SAD, nalazi u najlošijoj vojnoj poziciji u poslednjim decenijama, nakon izraelskih napada na raketne kapacitete i protivvazdušnu odbranu u oktobru, kao i ekonomskih posledica sankcija. Ipak, američki izvori napominju da Izrael ne može samostalno da uništi iranski nuklearni program bez američke logističke i tehničke podrške, uključujući punjenje gorivom u vazduhu i specijalizovane bombe za duboko ukopana postrojenja.
Izraelski izvori su naveli da bi, u slučaju „neprihvatljivog dogovora“ između Vašingtona i Teherana, bili spremni da deluju i bez podrške SAD. Prema rečima jednog izvora iz američke obaveštajne zajednice, veća je verovatnoća da bi Izrael napao kako bi sabotirao postizanje lošeg sporazuma, nego da bi čekao njegov potpis. Takođe, prema prethodnim procenama američkih obaveštajnih službi, izraelski napad mogao bi da uspori, ali ne i trajno zaustavi iranski nuklearni program.
Ovo povećanje vojne aktivnosti i razmatranje vojnog napada dolazi u vreme kada su tenzije između Izraela i Irana na visokom nivou. Izraelski zvaničnici su često izražavali zabrinutost zbog iranskog nuklearnog programa, koji smatraju pretnjom po nacionalnu bezbednost. U tom kontekstu, vojne vežbe i premeštanje municije mogu se posmatrati kao deo šire strategije da se pošalje jasna poruka Teheranu o spremnosti Izraela da deluje ukoliko proceni da je to neophodno.
U svetlu ovih dešavanja, međunarodna zajednica pažljivo prati situaciju, s obzirom na potencijalne posledice vojnog sukoba u regionu. Bilo kakva eskalacija sukoba između Izraela i Irana mogla bi imati ozbiljne posledice po stabilnost Bliskog Istoka i dalje. Mnogi analitičari upozoravaju da bi vojne akcije mogle izazvati lančanu reakciju koja bi dodatno pogoršala već napetu situaciju u regionu.
Kako se situacija razvija, ostaje da se vidi kakve će konkretne korake preduzeti Izrael i kakvu će reakciju imati međunarodna zajednica, posebno Sjedinjene Američke Države, koje su ključni igrač u ovom pitanju. U međuvremenu, pregovori između SAD i Irana ostaju ključni faktor koji bi mogao da utiče na donošenje odluka o vojnom delovanju Izraela.
