Savetnik potpredsednika Vlade Srbije, Ibro Ibrahimović, istakao je značaj poslednjeg izveštaja UNMIK-a o stanju u Autonomousnoj Pokrajini Kosovo i Metohija (AP KiM), naznačivši da su takvi izveštaji ključni jer omogućavaju prisutnost problema na tom području u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija. Ibrahimović je naglasio da je izveštaj, iako nesrazmeran, važan za diplomatsku aktivnost Srbije i za izlaganje ministra spoljnih poslova Marka Đurića.

On je ukazao na nesrazmeru između izveštaja i stvarnosti na terenu, podsećajući da je prošle godine zabeleženo 137 etnički motivisanih napada, dok ih je ove godine bilo samo 19. Ibrahimović je rekao da je važno da se o Kosovu i Metohiji i dalje razgovara na međunarodnom nivou, uprkos smanjenju broja izveštaja UNMIK-a na dva godišnje.

Premijer privremenih prištinskih institucija, Aljbin Kurti, suočen je s optužbama da vodi politiku koja ima za cilj proterivanje Srba sa teritorije AP KiM. Ibrahimović je istakao kako su ekonomski uslovi na Kosovu veoma loši, sa prosečnom platom od 550 evra i prosečnom penzijom od 170 evra, dok 20% stanovništva živi na ivici siromaštva. Ove brojke, prema Ibrahimoviću, objašnjavaju tihi odlazak Srba sa tog prostora.

Ibrahimović je dodao da je Kurti uspeo da svoju politiku prenese i na opozicione stranke, čime je onemogućio razgovor o položaju srpskih manjina. On je upozorio na pokušaj ponovnog ulaska „takozvanog Kosova“ u Savet Evrope, gde se postavlja pitanje ljudskih prava i prava manjina, a situacija na terenu nije povoljna.

Što se tiče izaslanika EU za dijalog između Beograda i Prištine, Petra Sorensena, Ibrahimović je primetio da je on pokazao veću konstruktivnost nego njegovi prethodnici. Sorensen je, prema njegovim rečima, uspeo da izvrši pritisak na Kurtija u vezi s zakonima koji se tiču stranaca i prava manjina.

Ibrahimović je naglasio važnost opstanka misije UNMIK na Kosovu, jer njeni izveštaji igraju ključnu ulogu u Savetu bezbednosti UN. On je takođe upozorio na pritiske velikih sila, kao što su Velika Britanija i Sjedinjene Američke Države, da se misija smanji ili ugasi, s ciljem da se pitanje Kosova i Metohije prebaci iz UN sistema u okvir Evropske unije.

S obzirom na sve navedeno, Ibrahimović je istakao potrebu za jačanjem UNMIK-a i očuvanjem njegovog uticaja. Takođe, ukazao je na preoblikovanje Kosovskih bezbednosnih snaga (KBS) u vojnu formaciju, što traje od 2018. godine, i podvukao da je važno zadržati međunarodnu prisutnost na Kosovu kako bi se zaštitili interesi srpske zajednice.

Ove izjave dolaze u trenutku kada se međunarodna zajednica sve više angažuje u rešavanju pitanja na Kosovu, dok se istovremeno suočava sa izazovima u vezi sa ljudskim pravima i pravima manjina. Ibrahimović je zaključio da je potrebno nastaviti sa borbom za prava Srba na Kosovu i Metohiji, kao i za očuvanje mira i stabilnosti u regionu.