Tokio – Japan je prvi put nakon 34 godine izgubio status najvećeg svetskog kreditora. Ova promena se dogodila uprkos tome što je neto spoljna aktiva Japana porasla na rekordni nivo. Prema saopštenju japanskog Ministarstva finansija, ovogodišnji porast je delimično rezultat slabijeg jena, što je uticalo na globalnu ekonomsku poziciju zemlje.
Prema izveštaju, spoljna aktiva Japana porasla je za 12,9% u odnosu na prethodnu godinu, dostigavši 3,7 biliona dolara, što je ekvivalentno 533,05 biliona jena. Ova cifra označava prvi put da je Japan prešao granicu od 500 biliona jena. Ipak, ukupna spoljna aktiva Japana ostala je ispod 3,95 biliona dolara, koliko je ostvarila Nemačka. Ovo je značajan pomak u globalnoj ekonomiji, jer je Japan decenijama bio na vrhu kao najveći kreditor.
Gubitak statusa najvećeg svetskog kreditora može imati dalekosežne posledice za japansku ekonomiju i njene investitore. Tokom godina, Japan je bio poznat po velikim ulaganjima u strane kompanije i obveznice, što mu je omogućilo da zadrži snažan položaj na međunarodnom finansijskom tržištu. Međutim, trenutne ekonomske prilike, uključujući fluktuacije valute i promene u globalnom tržištu, dovele su do promene u ovoj dinamici.
Jedan od ključnih faktora koji je doprineo ovom preokretu je slabiji jen. Kada je jen slabiji, japanske investicije u stranim valutama postaju skuplje, što može uticati na ukupnu vrednost japanske neto spoljne aktive. U isto vreme, konkurencija sa drugim zemljama, posebno sa Nemačkom, postaje sve jača. Nemačka je, zahvaljujući svojoj snažnoj ekonomiji i stabilnoj valuti, uspela da održi visoke nivoe spoljne aktive, što je rezultiralo njenim preuzimanjem vodeće pozicije.
Japan je poznat po svojim velikim deviznim rezervama i snažnoj ekonomiji, ali trenutne promene ukazuju na potrebu za prilagođavanjem i reformama. Japanska vlada i ekonomisti su svesni izazova koji dolaze sa gubitkom statusa najvećeg svetskog kreditora. Potrebno je razmotriti strategije koje će podstaći ekonomski rast i stabilnost, kao i načine za jačanje pozicije Japana na međunarodnom tržištu.
Osim toga, slabiji jen može imati i pozitivne aspekte. Naime, jeftiniji jen može stimulisati izvoz, jer japanski proizvodi postaju konkurentniji na globalnom tržištu. Ovo bi moglo doprineti jačanju ekonomije na duži rok, ali će istovremeno predstavljati izazov za domaće potrošače koji će se suočiti sa višim cenama uvozne robe.
U kontekstu globalne ekonomije, Japan će morati da se suoči sa sve većom konkurencijom iz drugih zemalja, posebno iz Azije. Kina i Južna Koreja postaju sve važniji igrači na svetskoj ekonomskoj sceni, što može dodatno zakomplikovati situaciju za Japan. Kako bi se održao pozitivan trend u spoljnoj aktivi, Japan će morati da implementira ekonomske reforme koje će podstaći inovacije i privlačenje stranih investicija.
U zaključku, gubitak statusa najvećeg svetskog kreditora predstavlja značajan preokret za Japan. Iako je neto spoljna aktiva dostigla rekordne visine, konkurentnost sa drugim zemljama i unutrašnji izazovi predstavljaju ozbiljan test za japansku ekonomiju. U narednim godinama, ključno će biti kako će Japan reagovati na ove promene i prilagoditi se novim globalnim uslovima. Očekuje se da će japanska vlada i poslovni sektor raditi zajedno kako bi osigurali da zemlja zadrži svoju poziciju na svetskoj ekonomskoj sceni, uprkos izazovima koji se postavljaju pred nju.
