Javni dug Francuske je tokom mandata predsednika Emanuela Makrona dostigao rekordni nivo, što je postalo ključno pitanje pred predstojeće predsedničke izbore sledeće godine. U vreme kada zemlja prolazi kroz ozbiljne društvene tenzije, kandidati koji žele da naslede Makrona suočavaju se sa izazovom da objasne kako planiraju da kontrolišu dug, koji trenutno iznosi 119% bruto domaćeg proizvoda (BDP).

Francuska vlada je nedavno saopštila da se očekuje dalji rast državnog duga na skoro 122% BDP-a, uprkos predloženim rezovima u potrošnji vrednim 54 milijarde evra. Ministar zadužen za budžet, David Amiel, naglasio je da su ti rezovi neophodni, ali da će njihovo usvajanje u parlamentu biti veoma teško. On je istakao da se ne može ignorisati problem javnog duga.

Jedan od predloga za rešavanje problema duga dolazi od predsedničkog kandidata radikalne levice, Žan-Lika Melanšona. On je predložio poništavanje državnih obveznica Francuske koje drži Evropska centralna banka (ECB) kako bi se oslobodio novac za javnu potrošnju. Melanšon tvrdi da bi to omogućilo sredstva za investicije. S druge strane, predstavnici desnice smatraju da je ovaj predlog nerealističan, a liderka ekstremne desnice, Marin le Pen, zalaže se za reforme kako bi se „sredile“ javne finansije.

Predsednica ECB, Kristin Lagard, ocenila je Melanšonovu ideju kao „direktno kršenje“ sporazuma EU, koji zabranjuje finansiranje nacionalnih vlada od strane centralne banke. Ona je upozorila da bi zamrzavanje duga moglo da dovede do nepovoljnih uslova za zaduživanje u budućnosti.

Prema podacima francuskog Nacionalnog instituta za statistiku i ekonomska istraživanja, javni dug Francuske iznosio je 3,596 biliona evra, što je ekvivalentno 119% BDP-a. Pre pandemije, taj odnos je bio 97,9%. Francuska nije jedina zemlja koja se suočava sa visokim javnim dugom; u evrozoni, odnos bruto duga i BDP-a krajem prvog kvartala 2026. godine iznosio je 88,9%.

Francuski dug je manji od duga Grčke, koji iznosi 143,5% BDP-a, i Italije sa 138,9%, kao i duga Sjedinjenih Američkih Država koji iznosi 122,6%. Međutim, Francuska nema iste prednosti kao SAD, koje uživaju status dominantne svetske rezervne valute.

Svake godine, Francuska priprema budžet, a veći deo sredstava dolazi od poreza i dažbina koje plaćaju građani i preduzeća. Rashodi se koriste za finansiranje javnih usluga, kao što su obrazovanje, pravosudni sistem i policija. Tokom poslednjih 50 godina, rashodi su često premašivali prihode, što je dovelo do budžetskog deficita, a država se zaduživala kako bi pokrila manjak.

Francuska je poslednji put imala uravnotežen budžet 1973. godine, a od tada je dug nagomilan. Godine 2008. dug je prešao 90% BDP-a i zadržao se na visokom nivou, ali je bio pod kontrolom zahvaljujući stabilnom ekonomskom rastu i niskim kamatnim stopama. Međutim, pandemija COVID-19 i energetska kriza nakon invazije na Ukrajinu značajno su pogoršale situaciju.

Troškovi servisiranja duga postali su značajni deo budžeta, čineći oko 7% državnih rashoda. Kako kamatne stope trenutno rastu, predviđa se da će troškovi kamata do 2027. godine premašiti 90 milijardi evra, što je više od iznosa koji vlada planira da potroši na odbranu ili obrazovanje.

Agencija za ocenu kreditnog rejtinga, Scope, snizila je dugoročni rejting Francuske zbog pogoršanja fiskalnih izgleda. S druge strane, agencija Fitch Ratings zadržava suvereni kreditni rejting Francuske na nivou A+, uz stabilne izglede, navodeći da rejting podržava velika i raznovrsna ekonomija, stabilan bankarski sektor i široka baza investitora.

Francuski dug drže različiti investitori, uključujući osiguravajuća društva, banke i penzione fondove. U svetlu trenutne situacije, pitanje javnog duga će sigurno biti ključno pitanje u predstojećim izborima, a budući predsednik će se suočiti sa izazovima kako bi usmerio zemlju ka održivijem fiskalnom putu.