Javni dug Srbije na kraju juna 2025. godine iznosio je 38,55 milijardi evra, što predstavlja 43,7 odsto bruto domaćeg proizvoda (BDP). Ova informacija je objavljena od strane Ministarstva finansija, koje je takođe napomenulo da se dug, kao i njegovo učešće u BDP-u, smanjio u odnosu na kraj prethodne godine. Naime, 31. decembra 2024. godine, dug je iznosio 38,87 milijardi evra i učestvovao sa 47,2 odsto u BDP-u.

U prvoj polovini godine, budžetski deficit iznosio je 36,4 milijardi dinara, što je značajno bolje od planiranog deficita koji je iznosio 169,8 milijardi dinara. U ovom periodu, ukupni prihodi republike dostigli su 1.107,4 milijardi dinara, dok su rashodi iznosili 1.143,8 milijardi dinara.

U junu 2025. godine, Srbija je ostvarila suficit od 35,7 milijardi dinara. Tokom ovog meseca, ukupni prihodi iznosili su 227,5 milijardi dinara, od čega su poreski prihodi činili 208,4 milijardi dinara. Najveći deo ovih prihoda potiče od poreza na dodatu vrednost (PDV), koji je iznosio 82,6 milijardi dinara, dok su porezi na dobit dostigli tri milijarde dinara. Ovo je posebno značajno jer je kraj juna rok za uplatu obaveza na osnovu konačnog obračuna za prethodnu godinu. Pored toga, akcize su iznosile 33,4 milijarde dinara, dok su neporeski prihodi ostvareni u iznosu od 17,1 milijardi dinara, dok je priliv donacija u ovom mesecu iznosio dve milijarde dinara.

Rashodi budžeta za jun 2025. godine iznosili su 191,9 milijardi dinara. U okviru ovih rashoda, troškovi za zaposlene su iznosili 49,8 milijardi dinara, dok su kapitalni izdaci dostigli 36,9 milijardi dinara. Transferi organizacijama obaveznog socijalnog osiguranja, uključujući Fond za penzijsko i invalidsko osiguranje, Republički fond za zdravstveno osiguranje, Nacionalnu službu za zapošljavanje i Fond za socijalno osiguranje vojnih osiguranika, iznosili su 27,3 milijarde dinara. Rashodi za robu i usluge iznosili su 18,5 milijardi dinara.

U prvih šest meseci 2025. godine, na nivou sektora države, ostvaren je fiskalni deficit od 21,3 milijarde dinara, ali je primarni fiskalni suficit iznosio 66,2 milijarde dinara. Ovi podaci ukazuju na to da je Srbija uspela da ostvari određeni nivo fiskalne stabilnosti uprkos prisutnom deficitu.

Finansijske analize sugerišu da je smanjenje javnog duga i poboljšanje fiskalne pozicije značajno za održavanje ekonomskog rasta i stabilnosti. S obzirom na trenutne ekonomske izazove, kao što su inflacija i globalne ekonomske nestabilnosti, važno je da Srbija nastavi sa reformama koje će osigurati dalji rast prihoda i smanjenje rashoda.

U narednom periodu, ključni izazov za vladu biće održavanje ravnoteže između fiskalne discipline i potrebnih javnih ulaganja u infrastrukturu, obrazovanje i zdravstvo, što su sektori koji su od vitalnog značaja za dugoročni razvoj zemlje. Takođe, nastavak privlačenja stranih investicija i unapređenje poslovnog okruženja ostaju prioriteti kako bi se obezbedila održiva ekonomska ekspanzija.

Sve u svemu, ovi podaci ukazuju na pozitivne trendove u fiskalnoj politici Srbije, ali i na potrebu za daljim naporima u cilju jačanja ekonomske otpornosti i osiguranje prosperiteta za sve građane. U narednim mesecima, fokus će biti na implementaciji strategija koje će doprineti održavanju stabilnosti i rasta, uz pažljivo upravljanje javnim resursima i dugom.