Zemlje Evropske unije su danas odobrile 19. paket sankcija Rusiji kao odgovor na njen rat protiv Ukrajine. Ove nove mere uključuju zabranu uvoza ruskog tečnog prirodnog gasa (LNG), što je saopštilo dansko predsedavanje EU. Odluka dolazi nakon što je poslednja članica EU, Slovačka, povukla svoje primedbe u vezi sa ovim paketom, čime je omogućila njegovo usvajanje.

Prema saopštenju danske vlade, Slovačka je bila poslednja zemlja koja se protivila novim sankcijama, a njen premijer Robert Fico je tražio dodatna uveravanja od Evropske komisije o visokom trošku energije i o usklađivanju klimatskih ciljeva sa potrebama industrije automobila i teške industrije. Fico je naglasio značaj ovih pitanja za Slovačku, koja se suočava sa izazovima u energetskoj tranziciji.

Prema informacijama iz EU, Fico je dobio potrebna uveravanja, a nova klauzula je dodata u završno saopštenje pred samit lidera EU koji će se održati sutra. Očekuje se da će, ukoliko ne bude novih primedbi, paket sankcija biti usvojen do sutra ujutro.

Zabrana uvoza tečnog prirodnog gasa iz Rusije će se primenjivati u dve faze. Kratkoročni ugovori će prestati da važe za šest meseci, dok će dugoročni ugovori prestati da važe od 1. januara 2027. godine. Ova odluka predstavlja brži tempo od prethodnih planova Evropske komisije, koja je prvobitno planirala da okonča zavisnost EU od ruskih fosilnih goriva do 2028. godine.

Osim zabrane uvoza gasa, novi paket sankcija takođe uključuje i nova ograničenja putovanja za ruske diplomate. U okviru ovog paketa, još 117 plovila, uključujući tankere, je dodato na listu sankcionisanih, čime se ukupan broj plovila iz „flote u senci“ Moskve povećava na 558.

Ove sankcije su deo šireg napora EU da oslabiti ekonomske kapacitete Rusije i smanji njenu sposobnost da finansira rat u Ukrajini. Od početka sukoba, EU je uvela niz sankcija koje su uključivale zabrane na izvoz i uvoz, kao i zamrzavanje imovine ruskih pojedinaca i kompanija.

Ovaj novi paket sankcija dolazi u trenutku kada se EU suočava sa sve većim pritiscima da se usredsredi na smanjenje zavisnosti od ruskih energenata, posebno u svetlu rastućih cena energije i ekoloških izazova. Pored toga, Evropska unija se trudi da obezbedi alternativne izvore energije kako bi smanjila uticaj ruskih fosilnih goriva na svoje tržište.

Reakcije na nove sankcije su pomešane. Dok neki smatraju da su one neophodne za podršku Ukrajini i slabljenje ruske vojne mašinerije, drugi se brinu o mogućim posledicama na ekonomije država članica, posebno onih koje su više zavisne od ruskih energenata.

U kontekstu ovih sankcija, važno je napomenuti da EU nastavlja da traži načine za diversifikaciju svojih izvora energije i jačanje energetske bezbednosti. Očekuje se da će ovi potezi imati dugoročne posledice po energetsku politiku EU, kao i po odnose s Rusijom.

U narednim danima, pažnja će biti usmerena na samit lidera EU, gde će se diskutovati o daljim koracima u vezi s ovim pitanjima, kao i o strategijama za jačanje saradnje među članicama u borbi protiv ruskog uticaja i podrške Ukrajini.