Mnogi koji su nekada tražili posao znaju koliko je teško napisati dobru radnu biografiju koja će privući pažnju poslodavca, posebno kada nemamo mnogo radnog iskustva. U takvim situacijama, neki pribegavaju preuveličavanju ili čak lažima o svojim prethodnim pozicijama, godinama radnog iskustva ili specifičnim veštinama. Ova tema je nedavno izazvala raspravu na društvenoj mreži „Redit“, gde je jedna korisnica pitala druge da li lažu u svojim CV-jevima.
Studentkinja od 23 godine, koja je nedavno završila rad u butiku preko omladinske prakse, pitala je da li je u redu da u svoj CV doda informacije koje nisu potpuno tačne kako bi povećala šanse za pronalaženje posla dispečera. Ova dilema je veoma česta među mladima koji tek ulaze na tržište rada. Mnogi su se komentari na tu temu kretali od saveta da se laže „dok se ne uspe“ do tvrdnji da je iskrenost najbolja politika.
Jedan od korisnika je podelio svoje iskustvo sa prvog zapošljavanja, gde je shvatio da je njegov CV prepun neistina. Njegov porodični prijatelj ga je upozorio da je previše iskren i da bi trebao da „progleda“ kakve sve laži drugi ljudi stavljaju u svoje biografije. Mnogi su se složili da je možda bolje malo „napumpati“ svoje veštine, ali ne preterivati, posebno kada su u pitanju lako proverljive informacije.
Neki su, međutim, upozoravali na rizike laganja u CV-ju. Jedan radnik je ispričao kako je na intervjuu slagao da ima iskustva sa tehnologijama koje nikada nije koristio. Iako je prošao intervju, ubrzo je morao da se suoči sa stvarnošću i radom sa tim tehnologijama, što mu je donelo veliki stres. Njegovo iskustvo je pokazalo da laganje može dovesti do ozbiljnih problema u budućnosti.
Postoji i deo ljudi koji smatraju da je laganje u CV-ju veliki „autogol“. Oni ističu da poslodavci često proveravaju informacije, a ako saznaju da ste lagali, to može imati katastrofalne posledice po vašu reputaciju. U tom smislu, neki su preporučili da je bolje biti iskren i predstaviti se onakvim kakvi jeste, bez lažiranja ili preuveličavanja.
Ipak, većina komentatora se slaže da su male laži u radnoj biografiji dozvoljene, ali uz oprez. Mnogi smatraju da nije u redu staviti da ste radili nešto što nikada niste radili, ali je prihvatljivo malo poboljšati svoju sliku. Na primer, umesto da se predstavljate kao „senior programer“ ako ste zapravo bili „medior“, možete se opisati na način koji nije daleko od istine.
Neki su preporučili strategije kako da se izbegne laganje, ali i dalje ostanete konkurentni. Na primer, možete izostaviti tačne datume zaposlenja ili dodati iskustva koja se teško proveravaju, kao što su čuvanje dece ili online časovi jezika. U situacijama kada je lako proveriti informacije, preporučuje se izbegavanje preuveličavanja ili laži.
Važno je napomenuti da laži u CV-ju mogu doneti kratkoročne koristi, ali dugoročno mogu značiti ozbiljne posledice. Iskrenost je često najbolji put ka uspehu, jer poslodavci cene autentičnost i transparentnost. Na kraju, svaka osoba treba da odluči koja je strategija najbolja za nju, ali je važno biti svesan rizika koji dolaze sa laganjem u radnoj biografiji. U svetu rada, gde se reputacija gradi godinama, istina je često najbolji saveznik.
