Jermenija i Sjedinjene Američke Države potpisale su danas sporazum o proširenju saradnje u civilnom nuklearnom sektoru, izjavio je jermenski predsednik Nikol Pašinjan nakon sastanka sa američkim potpredsednikom Džej Di Vensom u Jerevanu. Ovaj sporazum označava značajan korak u jačanju bilateralnih odnosa i saradnje između dve zemlje, posebno u oblasti nuklearne energije.

Pašinjan je istakao da je pored sporazuma o nuklearnoj energiji, Jermenija od SAD kupila vojne dronove. Potpredsednik Vens je dodao da će Vašington isporučiti Jerevanu dronove u vrednosti od 11 miliona dolara, što se smatra korakom ka jačanju mira u regionu, prenosi agencija RIA. Vens je takođe naglasio da će SAD snabdeti Jermeniju malim modularnim reaktorima u okviru nuklearnog sporazuma, što će Jermeniji omogućiti da koristi američku tehnologiju u proizvodnji nuklearne energije.

„Zaključivanje sporazuma znači da će ovoj zemlji biti isporučeni mali modularni reaktori sa američkom tehnologijom“, rekao je Vens. Pored toga, sporazum predviđa ugovore za isporuku goriva i održavanje reaktora u vrednosti od četiri milijarde dolara, što dodatno ukazuje na duboku saradnju između dve zemlje u oblasti nuklearne energije.

Pašinjan je takođe prihvatio poziv američkog predsednika Donalda Trampa da učestvuje na prvom sastanku „Mirovnog saveta“. Vens je trenutno u poseti Jermeniji, a planira da poseti i Azerbejdžan kako bi podstakao mirovni sporazum postignut uz posredovanje Vašingtona. Njegova dvodnevna poseta Jermeniji dolazi samo šest meseci nakon što su jermenski i azerbejdžanski lideri potpisali sporazum u Beloj kući, koji se smatra prvim korakom ka miru posle gotovo 40 godina sukoba.

Vens, kao prvi potpredsednik SAD koji posećuje Jermeniju, nastoji da unapredi projekat „Trampova ruta za međunarodni mir i prosperitet“ (TRIPP). Ovaj predloženi koridor dug 43 kilometra bi prolazio kroz južnu Jermeniju i omogućio bi Azerbejdžanu direktnu vezu sa njegovom eksklavom Nahčivan, a potom i sa Turskom, bliskim saveznikom Bakua.

Jermenija i Azerbejdžan su se sukobljavali gotovo četiri decenije, pre svega oko planinskog regiona Nagorno-Karabah, koji je međunarodno priznat deo Azerbejdžana. Ova teritorija se otrgla kontroli Bakua nakon raspada Sovjetskog Saveza 1991. godine. Oba naroda su vodila dva rata oko Nagorno-Karabaha, pre nego što je Azerbejdžan konačno povratio kontrolu nad tim područjem 2023. godine. Nakon ovog sukoba, celokupno etničko jermensko stanovništvo Nagorno-Karabaha, oko 100.000 ljudi, izbeglo je u Jermeniju, što je dodatno pogoršalo situaciju i odnose između dve zemlje.

U poslednjim mesecima, Jermenija i Azerbejdžan su ostvarili određeni napredak u normalizaciji odnosa, uključujući obnovu pojedinih energetskih isporuka. Ovi pozitivni koraci mogu biti temelj za dalju saradnju i stabilizaciju situacije u regionu, s obzirom na to da su tenzije i sukobi između ove dve zemlje trajali decenijama.

Kao deo šireg plana za mir, SAD nastoje da podstaknu dijalog i saradnju između Jermenije i Azerbejdžana, a potpisivanje ovog sporazuma o nuklearnoj energiji može biti ključni deo tih napora. Očekuje se da će ovaj pristup doneti koristi ne samo Jermeniji i Azerbejdžanu, već i celom regionu, stvarajući povoljnije uslove za mir i stabilnost.

U saopštenju nakon sastanka, Vens je naglasio važnost nastavka dijaloga i saradnje, a sporazum o nuklearnoj energiji predstavlja još jedan korak ka jačanju veza između Jermenije i Sjedinjenih Američkih Država. Ovaj razvoj događaja može imati dalekosežne posledice po bezbednost i stabilnost celog Kavkaza, a međunarodna zajednica prati situaciju sa velikim interesovanjem.