Zoran Jevtić, poznat kao Taći, nekrunisani kralj pomoravskog podzemlja, brutalno je ubijen pre tačno 27 godina u kafiću „Grinet“ u Ćupriji. Na dan 22. januara 1999. godine, dok je večerao sa porodicom, nepoznati napadač otvorio je vatru iz kalašnjikova kroz prozor kafića, odakle su ispaljeni smrtonosni hici. Zoran Jevtić pogođen je više puta i, uprkos brzom dolasku policije i Hitne pomoći, lekari su mogli samo da konstatuju smrt.

Zoran Jevtić bio je poznat kao vođa podzemlja u Ćupriji i stekao je reputaciju kao opasan, ali i izuzetno oprezan čovek. Na dan njegovog ubistva, međutim, opustio se u društvu porodice, što su ubice iskoristile. Nakon njegovog ubistva, među ljudima u Ćupriji počela je da kruži priča da je Miodrag Nikolić, poznatiji kao Surovi, preuzeo vođstvo u lokalnom podzemlju.

Međutim, sudbina Surovog bila je slična sudbini njegovog prethodnika. Ubijen je 23. aprila 2000. godine, na istom mestu gde je i Jevtić izgubio život. Na njega je pucao nepoznati napadač dok je sedeo u svom luksuznom BMW-u na parkingu ispred kafića „Grinet“, razgovarajući telefonom. Pogođen je sa tri do četiri hica u glavu i, kao i u slučaju Jevtića, ni ova zločin nije imao očevica, a ubica je brzo nestao.

Ubistva Zorana Jevtića i Miodraga Nikolića ostala su nerazjašnjena do danas, uprkos dugogodišnjim istragama i pokušajima policije da rasvetli ova krivična dela. U oba slučaja, počinioci nikada nisu identifikovani, a misteriozni okviri koji okružuju ova ubistva doprinose atmosferi straha i nesigurnosti u lokalnoj zajednici.

Ova dva zločina su postala simbol nasilja koje je obeležilo period devedesetih godina u Srbiji, kada su različite kriminalne grupe rivalizovale za kontrolu nad teritorijama. Iako su se okolnosti u društvu promenile, nasleđe ovih događaja i dalje živi u sećanjima građana Ćuprije, a pitanja o pravdi i sigurnosti ostaju otvorena.

Pored toga, ova ubistva su dovela do promene u strukturi lokalnog podzemlja, gde su novi vođe preuzeli uloge, a stari su ili ubijeni ili su se povukli. Priče o zločinima i sumnjivim likovima i dalje se prepričavaju, a strah od povratka sličnog nasilja ostaje prisutan među građanima.

U zaključku, ubistvo Zorana Jevtića i Miodraga Nikolića ostaje enigma koja izaziva interesovanje i strah, dok lokalne vlasti i dalje tragaju za rešenjem slučajeva koji su obeležili mračnu stranu Ćuprije. U ovom kontekstu, pitanje pravde ostaje neodgovoreno, a nasleđe ovih događaja nastavlja da utiče na percepciju bezbednosti u regionu.