Omaž Branku Ćopiću, značajnom srpskom piscu, obeležen je premijerom dramatizacije njegovih dela u Fondaciji Mozzart. Ova predstava, koju je adaptirao Savin, donela je novu dimenziju „Bašti sljezove boje“, koja je trajala devedeset minuta i obeležena je emotivnim izvođenjem Nebojše Milovanovića. Njegov nastup bio je prožet nostalgijom i melankolijom, a publika je sa oduševljenjem reagovala na svaku izvedbu.

Predstava je otvorila vrata sećanjima na detinjstvo i tradiciju, donoseći miris poljskog cveća i zvuke iz zaboravljenih vremena. U atmosferi puna emocija, publika je imala priliku da uživa u anegdotama koje je Milovanović delio, pričajući o likovima iz Ćopićevog sveta. Njegov način pripovedanja, uz povremeno korišćenje „ukopne rakije“, stvorio je osećaj bliskosti i topline.

Savin je istakao da je Nebojša savršen izbor za ovu ulogu, ne samo zbog svog glumačkog talenta, već i zbog svoje plemenitosti. On je podsetio da Ćopić nije bio samo dečji pisac, već i autor čija dela zahtevaju dublje razumevanje. Publika je dobila priliku da upozna melanholičnu stranu Ćopića, koja se vraća u detinjstvo i sećanja na prošlost.

„Ježeva kućica“ ostaje omiljena među mališanima, ali ova monodrama podseća na bogatstvo Ćopićevog stvaralaštva koje prevazilazi dečju literaturu. Savin je naglasio da je njegovo zadovoljstvo raditi na dramatizaciji, kao i prilika da predstavi Ćopića u novom svetlu.

Premijera je bila prožeta emocijama, a aplauzi su odjekivali salom, signalizirajući da će ova predstava biti značajan deo kulturnog života Srbije. Emocije koje su proizašle iz predstave bile su intenzivne, a publika je osetila povezanost sa Ćopićevim delima.

Kako bi se obeležila ova posebna prilika, organizovana su dalja izvođenja u humanitarnom tonu, gde su ulaznice bile dostupne uz donaciju za obolele od retkih bolesti. Ova humanitarna akcija istakla je značaj zajedništva i podrške, što je u skladu sa osnovnim vrednostima teatra, prema rečima Savina.

Prijave za preostala izvođenja otvorene su, a zainteresovani su mogli da obezbede karte slanjem dokaza o donaciji putem društvenih mreža Fondacije Mozzart. Savin je naglasio da je humanitarni aspekt predstave izuzetno značajan, posebno u vremenima kada se ljudi suočavaju sa izazovima i usamljenostima.

Ova predstava nije samo omaž Branku Ćopiću, već i podsećanje na vrednost umetnosti u spajanju ljudi i obogaćivanju njihovih života. U svetlu svega ovoga, ostaje da se vidi kako će se ova predstava razvijati, ali se može očekivati da će emocije i sećanja koja ona budi nastaviti da odjekuju širom Srbije i regiona. U vremenu kada je umetnost potrebna više nego ikada, ova dramatizacija predstavlja svetlu tačku koja može inspirasati i zbližiti ljude.

U svetlu ovih dešavanja, postavlja se pitanje da li će ova predstava postati simbol ponovnog oživljavanja Ćopićevog dela i značaja srpske književnosti u savremenom društvu. Povezivanje umetnosti sa humanitarnim ciljevima otvara nova vrata za buduće projekte i inicijative, pružajući nadu da će se duh Ćopića nastaviti kroz nove generacije umetnika i ljubitelja književnosti.