Voćari u beogradskim selima i ove godine pokazuju zabrinutost za svoj rod. Nakon što su protekle nedelje zabeležene temperature do 20 stepeni, kajsije su procvetale ranije nego obično. Zoran Ristić, voćar iz Zaklopače, opisuje stanje voćnjaka rečima: „Krošnje kao da su radosne“. Međutim, u poslednje dve godine, voćari su se suočili sa ozbiljnim problemima, jer su mrazevi uništili rod. U tom kraju štete su dostigle milionske iznose, ali su voćari uspeli da na vreme pripreme voćnjake.

Zoran Ristić objašnjava da je procedura koju koriste poznata kao „prljavija rezidba“. Ova tehnika podrazumeva ostavljanje većeg broja rodnih grana na stablima, jer godinama nisu brali ovu sortu kajsije, koja se smatra ranom. Mile Stefanović iz Ritopeka dodaje da je i on u protekle dve godine ostao bez roda zbog mraza, što ga dovodi do pitanja o isplativosti proizvodnje kajsije. On navodi da su troškovi prskanja i zaštite voćnjaka značajni, a svaki postupak zahteva dodatna ulaganja. Naftni preparati, skela i drugi alati čine proizvodnju kajsije skupom.

Voćari se nadaju da će mrazevi iz prošle godine izostati. Ristić ističe da je sve rizično sve do 20. aprila, kada se očekuje da prođu Blagovesti, ali naglašava da savremeni klimatski uslovi čine ovu tvrdnju neizvesnom. Mile Stefanović planira da proba još jednu sezonu, ali je skeptičan u vezi sa profitabilnošću.

Jedan od ključnih problema sa kojim se voćari suočavaju je nedostatak hemijskih sredstava za zaštitu od mraza, kao i onih koja bi mogla usporiti cvetanje. Iako postoje antifrost sistemi, voćari smatraju da su njihovi troškovi previsoki. Nakon dve godine bez roda, ponovo se oslanjaju na trešnju koja još nije procvetala. Stefanović navodi da je prošle godine, sa površine od dva i po hektara, uzeo samo 105 kilograma trešanja, što je veoma demotivišuće. Unatoč tome, voćari moraju nastaviti da prskaju voćnjake, bez obzira na to da li su imali rod ili ne, kako bi pripremili stabla za sledeću sezonu.

Razgovarajući o cenama, voćari su se suočili sa izazovima na tržištu. Dve godine bez roda značile su gubitak ruskog tržišta, koje je nekada bilo najbolje za njih. Prošle godine, cene trešanja na pijacama su se kretale od 400 dinara, dok su na tržištu često dostizale i više od 1.000 dinara po kilogramu. Mladen Petrović, stručnjak iz Instituta za ekonomiku poljoprivrede, predviđa da bi, ako bude dobrog roda, početna cena mogla biti 20% niža, što bi bilo prihvatljivo za potrošače.

U razgovorima o klimatskim uslovima, stručnjaci napominju da do kraja marta ne bi trebalo da bude mraza u beogradskom ataru, ali april se smatra kritičnim mesecom za voćare. Mnogi se nadaju da će se situacija stabilizovati, ali naglašavaju da su nepredvidivi vremenski uslovi izazov koji se mora uzeti u obzir prilikom planiranja proizvodnje.

Voćari u Beogradu suočavaju se sa brojnim izazovima, ali i dalje nastavljaju da se bore za bolju budućnost svojih voćnjaka. Uz nadu i rad, veruju da će se situacija promeniti na bolje, i da će im trud konačno doneti plodove koje su čekali. U svetu poljoprivrede, gde su prirodni uslovi često nepredvidivi, ostaje samo da se nadaju da će se sreća konačno osmehnuti voćarima koji su strpljivo čekali svoj trenutak.