Kupovina polovnog automobila često je izazovnija nego što se čini, a razlozi za to su različiti. Mnogi potencijalni kupci veruju da je dovoljno proveriti broj pređenih kilometara kako bi procenili stanje automobila. Međutim, ovo može biti opasna zabluda. Naime, broj pređenih kilometara može biti lažiran, a prevara je sve prisutnija na tržištu polovnih automobila, ne samo kod nas, već i u EU. Umanjena kilometraža znači višu cenu, što privlači prevarante.

S savremenim digitalnim brojačima, kilometraža se može „uštimovati“ za samo nekoliko minuta. Na primer, automobil koji na ekranu pokazuje 130.000 pređenih kilometara može zapravo imati 230.000 ili više. Kako da se zaštitite od takvih prevara?

Jedna od korisnih metoda je provera vrata automobila. Otvorite vrata i lagano ih pomerite prema gore. Ako šarke popuste ili vrata „igraju“, to može značiti da je automobil korišćen više nego što prodavac tvrdi. Šarke su često podložne habanju, posebno na vozilima koja su korišćena kao taksi ili u službene svrhe. Automobili sa realnom, manjom kilometražom trebalo bi da imaju čvrsta i stabilna vrata.

Pored spoljašnjeg pregleda, važno je obratiti pažnju i na unutrašnjost vozila. Iako kožna sedišta mogu izgledati dobro, postoji mnogo drugih pokazatelja koje treba proveriti. Na primer, volan i ručica menjača mogu biti izlizani, papučice mogu biti oglodane, a dugmići za klimu i stakla mogu imati izbledele natpise. Ukoliko se broj pređenih kilometara ne poklapa sa stanjem enterijera, moguće je da ste na tragu prevari.

Uz to, pregled servisne istorije može biti od velike pomoći. Ako automobil ima zapis o zamenjenom zupčastom kaišu na 180.000 km, a brojač pokazuje 130.000, to je jasna kontradikcija. Nedostatak dokumentacije može biti znak sumnje, posebno ako se kombinuje sa drugim indikacijama o prevari. Ozbiljan prodavac obično zna gde mu je servisna knjižica.

Još jedan faktor koji treba uzeti u obzir su godine i pređeni kilometri. Prosečan automobil prelazi između 15.000 i 20.000 km godišnje. Ako naiđete na desetogodišnji automobil koji ima samo 60.000 km, to može biti ili izuzetno retko ili očigledno lažno. Realna kilometraža uvek ostavlja tragove, kako u izgledu automobila, tako i u dokumentaciji.

U zaključku, kada kupujete polovni automobil, ne verujte slepo brojkama. Važno je koristiti logiku i obratiti pažnju na sve detalje. Mnogi kupci su žrtve prevara jer su poverovali u izgled i reči prodavaca bez dodatnog istraživanja. S obzirom na sve ove savete, kupovina polovnog automobila može postati manje stresna i sigurnija, a vi ćete biti bolje zaštićeni od potencijalnih prevara.