Pre tačno 86 godina, snimljena je jedna od najpoznatijih scena u filmskoj istoriji – rastanak Reta Batlera i Skarlet O’Hare u filmu „Prohujalo s vihorom“. Režiser Viktor Fleming snimio je ovu scenu, uz pripremljenu alternativnu repliku, u slučaju da cenzori budu imali primedbe na reč „dođavola“ (engl. damn). Iako su cenzori na kraju odobrili film, producent Dejvid O. Selznik kažnjen je sa 5.000 dolara zbog korišćenja psovke.

Snimanje filma započelo je 10. decembra 1938. godine, sa scenom paljenja Atlante, iako još uvek nije bila odabrana glumica za ulogu Skarlet. Britanska glumica Vivijen Li, koja je došla iz Londona, posetila je set i na nagovor Selznika testirala se za ulogu Skarlet. U januaru 1939. godine potpisala je ugovor, a pored nje u filmu su igrali Klark Gejbl, Olivija de Hevilend, Lesli Hauard i Hati Mekdanijel, koja je postala prva Afroamerikanka koja je osvojila Oskara za svoju ulogu.

Na današnji dan 1939. godine, snimljena je jedna od najčuvenijih rečenica u filmskoj istoriji: „Frankly my dear, I don’t give a damn“, koja se na srpskom prevodi kao „Iskreno, draga, baš me briga“. Ova replika izgovorena je od strane Reta Batlera svojoj nezadovoljnoj ženi Skarlet O’Hari. Iako se Skarlet zaljubljuje u Reta tokom filma, njihova ljubav ne traje, a ova replika ostaje jedna od najprepoznatljivijih do danas.

Film „Prohujalo s vihorom“ izazvao je mnoge kontroverze. U to vreme nije postojao sistem za ocenjivanje filmova, ali su filmski radnici sami želeli da regulišu sadržaj filmova, pa su 1930. godine usvojili Haysov kodeks. Ipak, ovaj film je izazvao brojne uzbune zbog prikaza prostitucije, amputacija, ratnog nasilja i teških porođaja. Producent Dejvid O. Selznik i njegov urednik Val Ljuton uložili su značajan trud da film ostane što verniji knjizi Margaret Mičel iz 1936. godine, znajući kada treba da popuste, a kada da insistiraju na originalu.

Selznik je cenzorima rekao da reč „dođavola“ nije psovka ili kletva, već vulgarnost. Na kraju, film je dobio odobrenje za upotrebu reči „damn“ i „hell“ u određenim situacijama, ali su Selznik i Ljuton tražili alternativne predloge pre nego što su dobili zeleno svetlo. Neki od alternativnih predloga uključivali su: „Iskreno, draga, nije me briga ni za slamku“ i „Iskreno, draga, moja ravnodušnost je bezgranična“. Zanimljivo je da je među predlozima bila i jedna precrtana rečenica, čije značenje ostaje misterija.

Film „Prohujalo s vihorom“ ne samo da je postao klasik, već je i uticao na dalji razvoj filmske industrije. Njegova slavna scena rastanka postala je simbol ljubavi i gubitka, dok rečenica Reta Batlera ostaje citirana i u savremenoj kulturi. Čak i posle više od osam decenija, ovaj film i dalje izaziva interes i debatu, podsećajući nas na kompleksnost ljudskih odnosa i izazove koje donosi život.

U godinama koje su usledile, „Prohujalo s vihorom“ postalo je predmet analize i kritike zbog svog prikaza rasnih stereotipa i istorijskog konteksta. Iako je film dobio brojne pohvale, takođe je naišao na osude zbog načina na koji se bavi temama ropstva i rasne nejednakosti. Ove kontroverze dodatno su obeležile njegovu reputaciju i otvorile diskusiju o ulozi filma u oblikovanju društvenih normi i vrednosti.

U zaključku, „Prohujalo s vihorom“ ne samo da je ostavilo neizbrisiv trag u filmskoj istoriji, već je i podstaklo razgovor o važnim društvenim pitanjima. Njegove kontroverze i trajna popularnost svedoče o moći filma da oblikuje kulturu, izaziva emocije i inspiriše generacije.