Šezdesetih godina prošlog veka, jugoslovensko rukovodstvo je osmislilo izgradnju naftovoda Adria, poznatijeg kao Jadranski naftovod (JANAF). Ova ideja imala je za cilj da Jugoslavija, koristeći hrvatski terminal Omišalj, postane ključno čvorište za snabdevanje nafte morskim putem za zemlje centralne Evrope i alternativu ruskoj Družbi. Naftovod bi Jugoslaviji omogućio naplatu velikih tranzitnih taksi, značajan politički uticaj kroz energetiku i važnu ulogu između Istoka i Zapada.

Planirano je da se izgrade dva kraka naftovoda. Severni krak je trebao da transportuje naftu iz mora do Mađarske i Slovačke, a istočni krak do rafinerija u Novom Sadu i Pančevu. Međutim, nakon skoro tri decenije pregovora, ugovora i nesuglasica, naftovod je završen tek krajem osamdesetih godina, posle smrti Josipa Broza Tita. Izgrađeni su severni krak do Mađarske i Slovačke, kao i istočni krak do Novog Sada i Pančeva, dok je krak do Austrije odustao od projekta.

Sve do kraja osamdesetih, Srbija je naftu snabdevala baržama preko Dunava i železnicom. Danas, istočnim krakom naftovoda Adria, rafinerija u Pančevu dobija naftu za preradu, što je njen jedini pravac snabdevanja. Međutim, severni krak nije ispunio svoju primarnu ulogu. Tokom raspada Jugoslavije i ratova devedesetih, ovaj deo naftovoda bio je van funkcije, a Mađarska i Slovačka su se oslanjale na rusku Družbu.

Šezdeset godina kasnije, ideja jugoslovenskog rukovodstva ponovo dobija na značaju zbog aktuelnih geopolitičkih promena. Pritisak Evropske unije da se Evropa oslobodi ruskih energenata utiče na zemlje koje su decenijama zavisile od ruskog snabdevanja, posebno one bez izlaza na more poput Mađarske, Slovačke i Češke. EU je dozvolila ovim zemljama da nastave korišćenje Družbe i ruske nafte, ali situacija se dodatno komplikuje nakon oštećenja ruskog naftovoda Družba u januaru 2023. godine, što je uticalo na isporuke nafte Mađarskoj i Slovačkoj.

U tom kontekstu, severni krak naftovoda Adria postaje od izuzetne važnosti. Energetski analitičari veruju da bi ovaj naftovod mogao postati jedan od ključnih energetskih pravaca u Evropi u narednih 10–15 godina. EU pokušava da diversifikuje snabdevanje, uvozeći naftu iz Bliskog Istoka, Kazahstana, Azerbejdžana, SAD-a i Severne Afrike. Nafta iz ovih regiona već se transportuje do hrvatske luke Omišalj.

Naftovod Adria snabdeva četiri važne rafinerije u regionu, među kojima su rafinerija Dunav u Mađarskoj, rafinerija Slovnaft u Slovačkoj, INA u Hrvatskoj i rafinerija Pančevo u Srbiji. Postoji mogućnost povećanja kapaciteta transporta prema severu, što bi omogućilo Hrvatskoj da postane ključni energetski tranzitni centar, smanjujući zavisnost Mađarske i Slovačke od Rusije. Takođe, Balkan bi dobio veći izbor nafte sa svetskog tržišta, čak i u slučaju globalnih nestašica.

U međuvremenu, spor između MOL-a i JANAF-a oko kapaciteta naftovoda postaje sve intenzivniji. Od 2023. godine, kapacitet naftovoda se procenjuje između 11 i 15 miliona tona godišnje, dok MOL tvrdi da nikada nije prevezeno više od 2,2 miliona tona. Zbog toga će MOL i JANAF započeti seriju testova kapaciteta naftovoda, koja će trajati deset meseci. Tokom testiranja, biće ispitivana stabilnost i efikasnost transporta u različitim uslovima.

Osim kapaciteta naftovoda, ispitaće se i celokupni logistički lanac transporta sirove nafte. TIM će se sastojati od međunarodnih stručnjaka, uključujući američke i nemačke. Očekuje se da će nakon evaluacije testova 2027. godine biti jasnije kakav je potencijal naftovoda Adria. U međuvremenu, MOL i JANAF se spore oko transporta ruske nafte, dok čekaju odobrenje od hrvatskih vlasti za transport pošiljki koje nisu pod sankcijama.