Kada je Šeron Stoun prikazala kultnu ulogu u filmu „Niske strasti“, postala je jedna od najpoznatijih holivudskih zvezda. Ova uloga joj je donela široku prepoznatljivost, iako je njen put do vrhunca karijere bio ispunjen preprekama. Njena jedina nominacija za Oskara došla je za ulogu Džindžer u filmu „Kazino“, koji je režirao Martin Skorseze 1995. godine.

U ovom filmu, Šeron tumači Džindžer, ženu koja koristi svoje ženstvene čari da zavede moćnog mafijaša, kojeg igra Robert de Niro. Džindžer postaje ključni deo njegovih kockarskih poslova, ali ova uloga je predstavljala pravu prekretnicu za Stoun, jer je konačno dobila priliku da pokaže svoje glumačke sposobnosti, nakon što je prethodno bila ograničena na površne erotske trilere. Iako je ovakva uloga mogla da ostane samo san, Stoun je na kraju odlučila da je prihvati, iako su joj neki savetnici savetovali suprotno.

Prema izveštaju iz „Los Angeles Times-a“ iz 1995. godine, savetnici su je upozorili da se drži podalje od projekta, jer su smatrali da je lik Džindžer suviše negativan. Jedan od bliskih saradnika je čak izjavio: „Ova žena je nesimpatična, vezuje svoje dete za krevet, drogira se i koristi kokain… Šeron, ne mislimo da bi trebalo da je igraš.“ U tom trenutku, društvena percepcija žena bila je vrlo različita, a likovi poput Džindžer često su prikazivani kao lukave i sebične.

Iako su joj pružali upozorenja, Šeron je osećala da je ova uloga ona za koju je rođena. U jednom intervjuu je rekla: „Mislim da ljudi dugo nisu znali šta da rade sa mnom. Izgledala sam kao Barbika, a onda sam imala glas kao da sam ceo život provela u baru.“ Na kraju je srela Skorsezea i De Nira, koji su je ohrabrili da „daje sve od sebe“. Njihova podrška joj je omogućila da se oslobodi očekivanja i da iskaže svoj puni potencijal.

Njen nastup u „Kazinu“ donio joj je ne samo nominaciju za Oskara za najbolju glumicu, već i Zlatni globus za najbolju glumicu u dramskom filmu. Nažalost, ovo je bio vrhunac njene karijere, koja je kasnije počela da opada iz različitih razloga. Iako su neki od njenih kasnijih projekata bili manje uspešni, Stoun može biti ponosna na svoju ulogu u ovom klasiku, što je prilika za koju bi mnogi glumci dali sve.

Film „Kazino“ je bio više od samo priče o kockanju i mafiji; on je prikazivao i složene međuljudske odnose, kao i mračne strane ljudske prirode. Džindžer, kao lik, simbolizuje složenost žena u društvu, i njena borba sa zavisnostima i manipulacijama je dodatno obogatila priču. Uloga je takođe doprinela promeni u načinu na koji su žene prikazane na velikom platnu, otvarajući vrata za složenije i dublje karakterizacije u budućim filmovima.

Šeron Stoun je, bez sumnje, ostavila dubok trag u svetu filma, a njen uticaj se oseća i danas. Njena sposobnost da se nosi sa izazovima, kako u privatnom, tako i u profesionalnom životu, služi kao inspiracija mnogim mladim glumicama i stvarateljima. Njena priča je podsetnik na to kako se trud i posvećenost mogu isplatiti, kao i na važnost podrške i verovanja u sebe. U svetu koji često favorizuje površnost, Stoun je pokazala da su dubina i složenost ne samo poželjne, već i neophodne za istinski uspeh.