Od klasične kopnene borbe do preživljavanja u utvrđenim položajima unutar „zone smrti“ – pod stalnim nadzorom dronova. Kako se rat između Rusije i Ukrajine promenio za četiri godine?

Biti u tesnom zaklonu, u „zoni smrti“, nedeljama ili čak mesecima – na sektoru fronta dugom i do 20 kilometara, koji je gotovo u potpunosti pod kontrolom neprijateljskih dronova. Ne postoji mogućnost da se do položaja stigne nekim vozilom, niti da se u slučaju ranjavanja izvrši evakuacija. Snabdevanje municijom i hranom stalno se prekida. Sve je to, tokom četiri godine rata u Ukrajini, postalo svakodnevica duž linije fronta.

Ukrajinski vojnici za DW opisuju kako oni doživljavaju razvoj sukoba. Kada se vojnici prisete početka rusko-ukrajinskog rata, sećaju se brojnih dobrovoljaca i dugih redova ispred mobilizacionih centara. Danas je to, kažu, nezamislivo.

„Meni su tek u septembru 2022. dozvolili da odem u vojsku“, priča Oleksandr Kašaba, kojeg svi zovu „Plazma“. Tada 22-godišnji komandir voda PVO-topova kasnije je prešao na komandovanje mitraljeskim vodom. Na frontu je u to vreme vladao haos, priseća se Stanislav Kočerga, zamenik komandira jednog bataljona koji upravlja dronovima. Početkom 2022. završio je obuku kao vojnik protivvazdušne odbrane, a ubrzo nakon toga prebačen je u pešadiju.

„Bilo je mnogo jedinica, ali nije bilo međusobne komunikacije“, kaže. Kasnije se linija fronta stabilizovala. „Tada je počeo pravi kopneni rat – u kojem su pešadija, tenkovi, artiljerija i vazduhoplovstvo bili glavna sredstva. Klasičan rat, onakav kakav se poznaje iz knjiga“, navodi Kočerga.

U istoj godini su strani raketni bacači, među njima i oni tipa Himars, postali ključni „Game Changer“, kako to kaže Vladislav Urubkov iz fondacije „Come Back Alive“ koja ukrajinsku vojsku oprema vozilima, pa čak i minobacačima, ali i organizuje projekte obuke. „Himarsi su imali veliki uticaj na uspeh kontraofanzive kod Harkova“, naglašava Urubkov. On je, inače, u međuvremenu napustio vojsku.

Sledeće godine vojska je počela masovno da koristi kineski kvadkopter Mavik – u početku za vazdušno izviđanje, a ubrzo i kao jurišnu bespilotnu letelicu koja izbacuje eksploziv. Takve bespilotne letelice obe strane masovno koriste od leta 2023. „Imao sam sreće da služim u pešadiji pre nego što su dronovi počeli da dominiraju“, kaže Oleksandr Kašaba. Zbog te promene gotovo ništa što se do tada radilo više nije moguće na savremenom bojnom polju.

Tokom kontraofanzive Kašaba je, na samo kilometar i po od ruskih položaja, dejstvovao teškim mitraljezom američke proizvodnje. Takođe je prelazio velike udaljenosti na otvorenom terenu i bio zadužen za logistiku – u oklopnom vozilu prevozio je municiju i hranu, menjao ljudstvo, evakuisao ljude. Ranjeni su se tada prevozili četiri kilometra oklopnim vozilom, gde ih je čekao evakuacioni tim. Odatle su ih dalje prebacivali običnim vozilom do stabilizacionog punkta u pozadini. Zbog širenja „zone smrti“ to danas više nije moguće.

„Tada su povređeni dolazili do nas nekoliko sati nakon ranjavanja. Sada to traje danima“, objašnjava bolničarka s pozivnim imenom „Kažan“. Ona je deo evakuacionog tima. U februaru 2024. ruske snage počele su brzo da napreduju u Donjeckoj oblasti. Upravo tada se osetio nedostatak vojnika na prvoj liniji, priseća se Kašaba, koji je zbog ranjavanja premešten u štab.

Istovremeno se nastavio razvoj dronova. Ukrajinska vojska prva je počela da koristi heksakoptere. Oni su se upotrebljavali za dejstva po ciljevima, za postavljanje mina na većim udaljenostima, kao i u logističke svrhe. Prema Urubkovu, dronovi kamikaze iz temelja su promenili rat. „Najveći skok u razvoju dogodio se krajem 2023. i početkom 2024, kada su se isporuke zapadnih artiljerijskih granata usporile“, ocenjuje on.

Tokom borbi za Avdejivku, Ukrajinci su koristili FPV-dronove protiv Rusa, koji su imali prednost u artiljeriji. Za Stanislava Kočergu razvoj FPV-dronova nije toliko povezan s „nedostatkom municije“, već je rezultat njihove efikasnosti i relativno niske cene. Obe strane istovremeno su naveliko koristile jurišne dronove. „Jedinice na frontu morale su tome da se prilagode, da kopaju zaklone, maskiraju ih i štite od dronova. Tehnika je morala da bude povučena dalje od linije fronta.“

Zbog toga pešadija mora da se krije pod zemljom i ima mnogo manje mogućnosti za osmatranje. Kao posledica toga, „neprijatelj počinje da se uvlači u malim grupama“, dodaje Kočerga. U leto 2024. obeležio je početak Kurske ofanzive. Ukrajinska vojska brzo je napredovala na teritoriju Ruske Federacije, ali položaje koje je zaposela nije mogla da zadrži. Operacija je okončana u proleće 2025.

Jedan od razloga uspeha ruske kontraofanzive bili su dronovi kojima se upravlja preko optičkih vlakana. Oni su otporni na elektronsko ometanje. „U jednom trenutku Rusi su počeli da napadaju baš svako vozilo koje bi krenulo ka Kursku“, kaže bolničarka Kažan. „Putovali smo noću i bilo je veoma zastrašujuće – jer znate da nema načina da se od takvih dronova odbranite.“

Vojni lekari danas savetuju ranjene putem video-veze direktno na njihovim položajima i šalju im lekove dronovima. Tako vojnici s amputacijama i krvarenjem mogu da prežive, čak i kada evakuacija nedeljama nije moguća. Za evakuaciju ranjenih sada se koriste i kopneni roboti, koji služe i za snabdevanje položaja, a opremljeni su i mitraljezima.

Prema Urubkovom mišljenju, najvažniji događaj početkom 2026. godine bilo je isključivanje ruskih trupa sa Starlink-terminala, koje su koristile za koordinaciju jedinica i upravljanje dronovima. „Naša prednost se zasnivala na korišćenju Starlinka“, kaže on. Rusi su vremenom takođe pronašli način da koriste tu satelitsku mrežu.

Nakon dugog perioda sukoba, sada se čini da će ishod zavisiti od toga kome će pre ponestati vojnika sposobnih da se bore u uslovima potpune dominacije dronova-kamikaza.