Predsednik Republike Srpske (RS) Siniša Karan izneo je danas stav da legitimitet vlade entiteta, na čelu sa premijerom Savom Minićem, „nijednog časa nije doveden u pitanje“, uprkos tome što je Minić po drugi put podneo ostavku. Karan je istakao da je formiranje treće vlade sa Minićem „snaženje legaliteta i legitimiteta institucija RS“.

U izjavi koju je prenela Radio-televizija RS (RTRS), Karan je naveo da će Minić biti ponovo izabran za premijera, dodajući da se „u ovim kriznim momentima povlači politička šahovska partija sa belim figurama“. On je naglasio da ne želi da vlada RS bude opterećena pitanjima legaliteta od strane onih koji su protiv Republike Srpske.

Karan je istakao da aktuelna situacija pokazuje institucionalnu i političku snagu RS, te da u ovim teškim vremenima postoji ustavni okvir za sve institucije, uključujući zakonodavnu, izvršnu i sudsku vlast. On je ocenio da su sve aktuelne dešavanja deo „kontinuiteta napada na institucije RS“, dodajući da se ne sme zaboraviti da je sve počelo od visokog predstavnika u Bosni i Hercegovini, Kristijana Šmita, za kojeg je rekao da je „niko i ništa u BiH“.

Karan je kritikovao Šmita, ističući da je svojim ponašanjem i nametanjem zakona uništio „najveću demokratsku tekovinu u svetu – izbornu volju građana“. Ove izjave dolaze u trenutku kada se politička situacija u RS dodatno komplikuje, s obzirom na to da je Savo Minić danas ponovo podneo ostavku na mesto premijera. On je obrazložio svoju odluku potrebom da se obezbedi legalitet i legitimitet vlade, s obzirom na izazove koje dolaze iz međunarodne zajednice.

Minić je prvi put izabran za predsednika Vlade RS 2. septembra 2025. godine, nakon što mu je mandat poverio Milorad Dodik, čiji je mandat predsednika RS prethodno oduzela Centralna izborna komisija Bosne i Hercegovine (CIK). Bošnjačka grupa poslanika u parlamentu BiH podnela je Ustavnom sudu BiH apelaciju o legitimnosti izbora Minića za premijera i cele vlade RS, navodeći da mu je mandat dao Dodik, koji više nije bio predsednik RS.

Zbog ovih pravnih i političkih izazova, Minić je 15. januara podneo ostavku, a zajedno sa njim i cela entitetska vlada. Međutim, samo četiri dana kasnije, 19. januara, ponovo je izabran za premijera, kada mu je mandat poverila tadašnja vršiteljka dužnosti predsednika RS, Ana Trišić Babić. Ova situacija je dodatno komplikovana činjenicom da Ustav RS ne poznaje funkciju vršitelja dužnosti predsednika RS.

Politički analitičari su izrazili sumnju u legitimitet i legalitet obe Minićeve vlade, kao i u odluke koje su te vlade donosile. Naime, nejasnoće oko izbora i mandata, kao i reakcije međunarodne zajednice, doprinose rastu tenzija unutar entiteta.

Dok se politička kriza u RS nastavlja, Siniša Karan i Savo Minić nastoje da osiguraju stabilnost i kontinuitet vlasti. U ovom kontekstu, važno je napomenuti da se situacija može dodatno razvijati u sledećim danima, posebno uzimajući u obzir reakcije opozicije i međunarodne zajednice.

Građani prate dešavanja i očekuju rasplet situacije, dok se politička scena u RS suočava sa velikim izazovima. U ovoj situaciji, Karan i Minić naglašavaju potrebu za stabilnošću i očuvanjem institucionalnog okvira, dok se njihova vlada suočava sa sve većim pritiscima i kritikama.

U svetu koji se brzo menja, političke odluke i akcije lidera RS biće ključne za budućnost entiteta, a kako se situacija bude razvijala, tako će i reakcije građana i međunarodne zajednice oblikovati dalji tok događaja.