Japanska kompanija Kawasaki Heavy Industries napravila je značajan korak ka održivoj energiji predstavljanjem prvog gasnog motora na svetu koji može koristiti mešavinu prirodnog gasa i 30% vodonika. Novi motori iz serije KG su prošli rigorozna testiranja tokom 2025. godine i spremni su za tržište. Ovaj izum je revolucionaran zbog svoje kompatibilnosti sa postojećom infrastrukturom, što omogućava preduzećima i vlasnicima starih motora da pređu na ekološko gorivo bez potrebe za skupim izmenama u cevovodima, rezervoarima ili starim mašinama.

Motori iz serije KG su razvijeni sa fokusom na praktičnost i jednostavnost integracije. Mogu koristiti mešavinu vodonika i prirodnog gasa bez ikakvih prilagođavanja infrastrukture, a motori instalirani još 2011. godine mogu se nadograditi. Ovo znači da kompanije ne moraju kupovati potpuno nove mašine da bi smanjile emisiju štetnih gasova, što predstavlja ogroman finansijski i logistički benefit. Tranzicija na ekološki prihvatljiviji pogon postaje jednostavna i postepena, umesto radikalne promene koja zahteva nova ulaganja.

U svetlu bezbednosti, Kawasaki je u razvoju motora stavio poseban akcenat na sigurnost, s obzirom na to da je vodonik poznat po svojoj lakoj zapaljivosti. Implementirani su detektori curenja na ključnim mestima, sistemi za pročišćavanje azotom koji sprečavaju slučajno paljenje i specijalni zaptivači koji smanjuju zamor metala. Ovi sigurnosni sistemi omogućavaju pouzdanu i stabilnu upotrebu vodonika u kombinaciji sa prirodnim gasom, bez kompromitovanja performansi motora ili rizika po operatere.

Iako su motori spremni, infrastruktura za dopunu vodonika je još uvek u razvoju. Kawasaki gradi najveći terminal na svetu za skladištenje tečnog vodonika u Ogishimi, koji bi trebalo da bude operativan do 2030. godine. Pored kopnenih motora, testiraju se i brodski motori na vodonik, a prve probe teretnih brodova zakazane su za proleće 2026. godine.

Ipak, ovo rešenje nije bez kompromisa. Motor ne koristi 100% vodonik, već mešavinu sa fosilnim gasom, što znači da zavisnost od fosilnih goriva i dalje postoji. Značaj cele priče takođe zavisi od toga kako se vodonik proizvodi. Ako dolazi iz fosilnih izvora bez hvatanja CO₂, njegov ekološki efekat je ograničen. Tek vodonik dobijen iz obnovljivih izvora može se smatrati zaista „zelenim“.

Ovaj motor se može posmatrati kao prvi korak ka energetskoj tranziciji, a ne kao konačno rešenje. Ukoliko se tehnologija pokaže uspešnom i proširi, mogla bi da posluži kao most između današnje gasne infrastrukture i budućih sistema sa većim udelom vodonika, posebno na evropskim tržištima. U automobilskom sektoru, ova inovacija više ukazuje na pravac u kojem se industrija kreće, nego na nešto što ćemo uskoro viđati u prodajnim salonima.

U zaključku, Kawasaki Heavy Industries je postavio temelje za budućnost energetske efikasnosti i održivosti kroz razvoj motora koji koriste vodonik. Ova tehnologija predstavlja značajan pomak u smanjenju emisije štetnih gasova i prelasku na čistije oblike goriva, a istovremeno nudi fleksibilnost i uštede za kompanije koje već poseduju stare motore. Dok se infrastruktura za vodonik još uvek gradi, ovaj korak može biti ključan za prelazak na održiviju energiju u narednim decenijama.