Glumica Kejt Bekinsejl podnela je tužbu protiv producentske kuće Anton Entertainment Media Services Inc. i nekoliko pojedinaca, uključujući producenta Džona Zoisa, zbog navodnog izlaganja opasnim uslovima rada tokom snimanja trilera „Canary Black“ u Zagrebu i Rovinju. Film je snimljen 2022. godine, a premijerno je prikazan 3. oktobra 2024. godine. U tužbi, na koju je magazin People imao uvid, optužuje se producent za nemar, namerno izazivanje emocionalne patnje i fizički napad.
Prvu tužbu Bekinsejl je podnela anonimno u decembru 2024. godine pod nazivom „Džejn Dou“, dok je 21. maja 2025. dostavila izmenjenu verziju sa novim dokazima i komunikacijom sa producentima. Tokom snimanja, glumica je doživela kompleksno kidanje meniskusa na levoj nozi, što je zahtevalo operaciju i dovelo do obustave produkcije na više meseci. Pre povratka na set, njen ortoped, dr Džejson Snibi, preporučio je da ne izvodi scene koje uključuju trčanje, skakanje, čučnjeve ili udaranje. Međutim, ona tvrdi da su ti saveti zanemareni i da je bila prisiljena da izvede opasne akcione scene, što je dodatno pogoršalo njenu povredu.
U tužbi se navodi da su Bekinsejl i njen tim više puta upozoravali na opasne uslove na setu, uključujući nebezbednu opremu, nedostatak medicinskog osoblja i nerealno duge radne dane od po 15 sati, često bez najave koje scene i kaskaderske zahteve ih očekuju. Agentkinja glumice, Šani Rozencvajg, poslala je poruku producentu Džonu Zoisu, izražavajući zabrinutost i upozoravajući ga da niko ne preduzima konkretne korake kako bi se sprečile slične situacije. Zois je navodno odgovorio da se slaže sa zabrinutostima i obećao kraće radne dane.
I pored ovih obećanja, Bekinsejl tvrdi da su uslovi ostali nepromenjeni, da je i dalje radila po 15 sati dnevno i izvodila opasne scene bez prethodnog treninga. Njen pravni tim ističe da je došlo do daljeg pogoršanja povreda koje su, kako tvrde, mogle biti potpuno izbegnute da je produkcija postupila odgovorno. U tužbi se navodi da su odluke producenta bile svesne i nemarne, a posledice su u potpunosti snosila glumica.
Ova situacija postavlja važno pitanje o sigurnosti na setovima i odgovornosti producenata i filmskih kuća za zaštitu svojih zaposlenih. Uloga glumica i glumaca u savremenoj kinematografiji zahteva da se posebno paze njihovo zdravlje i sigurnost, kako bi se sprečile slične situacije u budućnosti. Bekinsejlova borba za pravdu može poslužiti kao primer i upozorenje za sve one koji rade u filmskoj industriji.
Ova tužba također otvara diskusiju o etici u filmskoj industriji i o tome koliko su producenti spremni da preuzmu odgovornost za svoje postupke. Od glumaca se često očekuje da izdrže velike fizičke pritiske i rizike, a često se zanemaruju njihova zdravstvena stanja i preporuke stručnjaka. U ovom slučaju, Bekinsejl je jasno stavila do znanja da se takvo ponašanje ne može tolerisati i da je potrebno osigurati adekvatne uslove rada za sve učesnike u procesu snimanja filma.
U svetlu ovih događaja, važno je da se filmska industrija preispita i da se donesu pravila i smernice koje će osigurati sigurnost i zdravlje glumaca i članova ekipe. Ova situacija može biti podstrek za promene koje će doprineti boljoj zaštiti svih koji rade u ovoj dinamičnoj i često zahtevnoj industriji. Kejt Bekinsejl se ovom tužbom bori ne samo za sebe, već i za sve one koji su se našli u sličnim situacijama tokom svoje karijere.
