Kina ostaje posvećena kupovini ruske nafte, uprkos pretnjama američkih tarifa, izjavio je ministar finansija SAD Skot Besent. Ova izjava došla je nakon dvodnevnih trgovinskih pregovora između SAD i Kine u Stokholmu. Besent je naglasio da je Peking jasno stavio do znanja da će braniti svoj energetski suverenitet u slučaju da američki zakonodavci ratifikuju nove sankcije usmerene na Rusiju.

U ponedeljak je američki predsednik Donald Tramp skratio rok za mirovni sporazum u vezi sa Ukrajinom sa 50 na samo 10-12 dana, upozoravajući na mogućnost sveobuhvatnih sankcija ako ne dođe do dogovora. Ove sankcije uključuju sekundarne tarife od 100% za kupce ruskog izvoza. Ruski zvaničnici su kritikovali Trampovu pretnju, tvrdeći da ona potkopava napore za postizanje mira u Ukrajini.

Besent je takođe rekao da bi zakon koji je trenutno pred Kongresom, a koji bi ovlastio predsednika Trampa da uvede tarife do 500% za kupce sankcionisane ruske nafte, mogao da podstakne američke saveznike da usvoje slične mere. „Svako ko kupuje sankcionisanu rusku naftu treba da bude spreman na ovo“, izjavio je Besent.

Kineski zvaničnici su tokom pregovora jasno stavili do znanja da smatraju energetiku pitanjem nacionalnog suvereniteta i da će nastaviti da kupuju rusku naftu, uzimajući u obzir prioritete unutrašnje politike. „Kinezi veoma ozbiljno shvataju svoj suverenitet. Ne želimo da ometamo njihov suverenitet, pa bi želeli da plate carinu od 100%“, rekao je Besent.

Kina ostaje najveći kupac ruske nafte, uvozeći više od 2 miliona barela dnevno, što čini skoro 20% njenog ukupnog uvoza sirove nafte. Nakon Kine, slede Indija i Turska kao značajni uvoznici. Zapadne sankcije uvedene pre tri godine preoblikovale su globalne tokove energije i podstakle Moskvu da se okrene ka istoku.

Od 2022. godine, i Kina i Indija su naglo povećale kupovinu ruske nafte. U maju je Indija postala drugi najveći kupac ruskih fosilnih goriva, sa uvozom procenjenim na 4,9 milijardi dolara, od čega je oko 72% bila sirova nafta, prema Centru za istraživanje energije i čistog vazduha.

Ove informacije ukazuju na to da su Kinezi odlučni u nameri da održe svoje energetske veze sa Rusijom, uprkos pritiscima sa Zapada. Ovo može imati dugoročne posledice na globalno tržište nafte i energenata. Povećana kupovina ruske nafte od strane Kine i Indije može dodatno oslabiti efikasnost zapadnih sankcija.

Osim toga, analitičari sugerišu da bi ovakva situacija mogla dovesti do jačanja ekonomskih veza između Rusije i Azije, čime se može promeniti geopolitička ravnoteža u svetu. U kontekstu rastuće potražnje za energijom u Aziji i smanjenja zavisnosti od zapadnih tržišta, Rusija može pronaći nove kanale za prodaju svojih energenata.

U svetlu ovih događaja, važno je pratiti kako će se razvijati odnosi između velikih sila, a posebno kako će nafta i energija ostati ključni faktori u tim odnosima. Kako američke sankcije postaju sve rigoroznije, može se očekivati da će zemlje poput Kine i Indije nastaviti da pronalaze načine da osiguraju svoje energetske potrebe, čak i ako to uključuje saradnju sa Rusijom.

S obzirom na sve ovo, jasno je da će globalno tržište nafte i dalje biti pod uticajem političkih tenzija i ekonomskih odluka. Kako se situacija bude razvijala, tako će se i strategije zemalja prilagođavati, a energetska sigurnost će ostati u fokusu međunarodnih odnosa.