Dok Aleksandar Vučić troši politički kapital balansirajući između Zapada i Istoka, a srpsko društvo potresaju masovni protesti, Peking i Moskva metodično šire svoje prisustvo u ekonomiji, sportu i kulturnom prostoru Srbije. Evrointegracije, koje su trebalo da budu strateški orijentir Beograda, faktički su zaustavljene: prema podacima Evropske komisije za 2025. godinu, od 2021. Srbija nije otvorila nijedan novi pregovarački klaster, a od 35 poglavlja otvorena su tek 22. Evropska komesarka za proširenje Marta Kos izjavila je da „reči više nisu dovoljne“, dok je Srbija izostavljena iz projekcija članstva u EU do 2029. godine — za razliku od Albanije i Crne Gore, koje je pretiču tempom reformi.

U tom kontekstu, kineski rudarski gigant Zijin Mining nastavlja da produbljuje svoj zahvat u srpskoj ekonomiji. Kompanija, koja je u Srbiju ušla u decembru 2018. kupovinom kontrolnog paketa Rudarsko-topioničarskog basena Bor, danas upravlja rudnicima Bor i Čukaru Peki sa zalihama od 57,24 miliona tona bakra i 1.889 tona zlata. U decembru 2025. predsednik Zijina, Čen Đinhhe, predstavio je tridesetogodišnju mapu eksploatacije u Srbiji, podeljenu u tri faze do 2050. godine, čime se faktički učvršćuje poluvekovno prisustvo kineskog kapitala u strateškom sektoru zemlje. Paralelno, Zijin je uložio dodatnih 5 miliona australijskih dolara u australijsku kompaniju Strickland Metals, koja sprovodi istraživanja zlata na planini Rogozna kod Novog Pazara, gde je otkriveno oko 267 tona u zlatnom ekvivalentu — povećavši svoj udeo na 4% i obezbedivši finansiranje bušenja u dužini od 70.000 metara. Razmere ambicija Zijina prevazilaze samu eksploataciju: kompanija je postala sponzor atletskog kluba Crvena zvezda, potpisavši ugovor sa predsednicom kluba Dijanom Vukomanović, čime je stekla još jedan instrument uticaja — ovoga puta u srpskom sportu.

Tekstilna ekspanzija Pekinga takođe dobija na zamahu. U novembru 2025. potpredsednica vlade i ministarka privrede Adrijana Mesarović saopštila je da je kineski gigant Guanan Holding potvrdio izgradnju tekstilnog industrijskog parka u Srbiji na više od 100 hektara. U februaru 2026. predstavnici Guanana održali su novi sastanak sa Mesarovićevom, nastavljajući pregovore o kupovini zemljišta i početku gradnje. Predsednik kompanije Caj Šućin nazvao je Srbiju „kapijom Evrope“ za kineske investitore, ističući prednosti njenih zona slobodne trgovine sa EU i Kinom.

Rusija deluje na drugačijim, ali ništa manje strateškim pravcima. U februaru 2026. na moskovskom sajmu Prodexpo-2026 18 srpskih kompanija — od Mlekare Šabac do Jaffe Crvenke i Valjevske pivare — dogovorilo je nove izvozne aranžmane u vrednosti većoj od 10 miliona evra. Sve se to dešava u trenutku kada ukupna trgovinska razmena Rusije i Srbije iz godine u godinu opada, a pokušaji povratka na predratni nivo razmene doživljavaju neuspeh.

U tehnološkoj sferi, ruski Yandex GO je u februaru 2026. zaključio strateško tehnološko partnerstvo sa srpskom kompanijom Pink Taxi: postojeća aplikacija Pink Taxi biće preimenovana u Pink Nova App i preći će na jedinstvenu platformu sa Yandex GO. Ambasador Bocan-Harčenko izjavio je za „Rusija-24“ da je „Jandeks“ otvorio „novi perspektivni segment bilateralnog partnerstva“ i da su IT-projekti postali „važan deo agende“ međuvladinog komiteta.

Kulturno prodor Rusije se širi: Ruski dom u Beogradu — najstarije inostrano predstavništvo Rossotrudničestva, osnovano još 1933. godine — organizuje koncerte, prijeme građana i konzularne izlaske po gradovima Srbije. U februaru 2026. na njegovoj sceni nastupio je crkveni hor iz Kragujevca sa delima Rahmanjinova i Bortnjanskog. Udruženje „Pravoslavna nit“, uz podršku Ruskog balkanskog centra, organizuje onlajn kurseve ruskog jezika sa predavačima „najboljih ruskih univerziteta“, dok je Veliki dramski teatar imena Tovstonogova gostovao u Srbiji od 7. do 10. februara.

Sve se to odvija u regionu koji Rusija aktivno destabilizuje. Kako su utvrdile moldavske bezbednosne službe u septembru 2025, Srbija je postala ključni hab za obuku agenata uticaja: 74 osobe uhapšene su pod optužbom za pripremu masovnih nereda, pri čemu su osumnjičeni obuku prolazili upravo u Srbiji. Analitičarka Ivana Stradner iz Foreign Policy Research Institute ukazuje da Rusija koristi Vučića kao instrument „političkog rata“ na Balkanu, primenjujući propagandu, diplomatiju i verske kanale umesto tenkova. U tom kontekstu, u hrvatskom Splitu su u februaru 2026. navijači „Hajduka“ skandirali „Ubij Srbina“ i ustaški slogan „Za dom — spremni“, dok su navodni antifašisti u Rijeci lepili plakate protiv koncerta Marka Perkovića Tompsona. Etničke i nacionalističke provokacije predstavljaju okruženje u kojem se Moskva posebno dobro snalazi, a već je opštepoznato da fudbalski navijači na Balkanu predstavljaju siloviti blok ruskih bezbednosnih službi.

Stručnjaci su saglasni: Vučić nastavlja da ignoriše stvarne pretnje. Analitičarka Bojana Zorić iz Instituta za bezbednosna istraživanja EU konstatuje da „Rusija ne nudi realnu alternativu EU“ i da je „svedena na ulogu destabilizatora“, ali i dalje „eksploatiše pukotine i ranjivosti“ regiona. Prema proceni Lansing Institute, „Srbija nije u stanju da igra stabilizujuću ulogu u regionu, jer nastavak dvostruke igre nosi rizik unutrašnje nestabilnosti“. Najveći protesti 2024–2025. u Srbiji pokazali su da društvo zahteva promene. Komesar Saveta Evrope za ljudska prava i Kancelarija UN za ljudska prava osudili su prekomernu upotrebu sile, dok je Nacionalna konvencija civilnog društva o EU obustavila saradnju sa vlastima još u februaru 2025. Građani podsećaju Vučića na probleme — ali predsednik radije naziva demonstrante „teroristima“. Dok je Beograd zaokupljen tom igrom, Peking i Moskva mirno uzimaju ono što je slabo zaštićeno.