Kina je odlučno osudila nedavne napade na Iran i ubistvo ajatolaha Alija Hamneija, označivši ovaj događaj kao „ozbiljno kršenje suvereniteta i bezbednosti Irana“. Kinesko Ministarstvo spoljnih poslova je istaklo da su principi Povelje Ujedinjenih nacija brutalno prekršeni. Ova situacija dolazi u trenutku kada svet balansira na ivici nove geopolitičke krize, a Peking nastoji da zaštiti svoje energetske resurse i globalni uticaj.

Iran je, uz Rusiju, ključni izvor gasa i nafte za Kinu, pri čemu se procenjuje da se oko 90% iranske nafte izvozi u ovu zemlju, često preko trećih zemalja zbog strogih sankcija koje su na snazi protiv Irana. U transportu iranske nafte, od aprila 2025. godine, počelo je obračunavanje u renminbiju, što dodatno jača ekonomske veze između Kine i Irana, posebno nakon isključenja Irana iz međunarodnog platnog sistema SWIFT.

Nakon nedavnih američko-izraelskih napada, Iran je privremeno obustavio brodski saobraćaj kroz Ormuski moreuz, što je izazvalo zabrinutost u Pekingu. Ova ruta je ključna za globalnu trgovinu naftom, a gotovo 20% svetske potrošnje nafte prolazi kroz ovaj prolaz. Kina, koja zavisi od iranske nafte, strahuje od potencijalne energetske krize ukoliko bi moreuz bio zatvoren zbog sukoba.

Iran i Kina su politički bliski, a Iran je postao član Šangajske organizacije za saradnju (SCO), koju predvode Kina i Rusija. Kineski ministar spoljnih poslova, Vang Ji, osudio je „otvoreno ubistvo“ suverenog vođe, naglašavajući neprihvatljivost takvih akcija i podsećajući da se napadi desili u trenutku kada su SAD i Iran vodili pregovore. U tom kontekstu, ruski ministar Sergej Lavrov je podržao stav svog kineskog kolege.

Severna Koreja, takođe povezana sa Kinom i Rusijom, osudila je ovaj čin kao „nezakonitu agresiju“, ističući da je reč o sramnom razbojničkom aktu SAD i Izraela. Ova međunarodna osuda dolazi u trenutku kada se postavlja pitanje da li su američki napadi pravno legitimni, s obzirom na to da je nemačka vlada ukazala na to da su SAD tražile rešenje kroz pregovore sa Iranom.

Pravnici i stručnjaci za međunarodno pravo ukazuju na to da je upotreba sile protiv suverene države, kao što je Iran, protivna međunarodnom pravu. Postoje određeni uslovi pod kojima je upotreba sile opravdana, ali mnogi smatraju da trenutna situacija ne ispunjava te kriterijume. Kineski lideri su, s druge strane, upozorili na primenu „zakona džungle“ od strane SAD, gde se diplomacija svede na proizvoljnu upotrebu sile.

U ovom kontekstu, Kina se želi pozicionirati kao odgovorna sila koja ne poseže za oružjem bez razloga, iako i dalje smatra Tajvan svojom otpadničkom provincijom. Ova situacija se odvija u svetlu sve većih tenzija između velikih sila, a Peking teži jačanju uloge Ujedinjenih nacija kao ključnog forum za rešavanje međunarodnih pitanja, dok istovremeno kritikuje američku administraciju zbog dugovanja članarina UN.

Međunarodni odnosi su duboko isprepleteni, a svet se nalazi na prelomnoj tački. Kina nastoji da ojača svoje pozicije na globalnom nivou, dok se suočava sa izazovima koje predstavlja američka politika. U međuvremenu, nemačka vlada planira da preispita pravnu osnovanost američkih akcija, dok istovremeno naglašava važnost dijaloga i međunarodnog prava.

U narednim danima, pažnja će biti usmerena na sastanak nemačkog kancelara sa američkim predsednikom, gde će se diskutovati o ovim pitanjima, a svet sa nestrpljenjem očekuje kako će se situacija razvijati dalje. Kineski lideri su jasno stavili do znanja da će se protiviti bilo kakvim akcijama koje krše suverenitet i bezbednost Irana, dok istovremeno teže očuvanju svojih interesa u regionu.