General Nebojša Pavković, nekadašnji načelnik Generalštaba Vojske Jugoslavije, ispraćen je na večni počinak u Aleji zaslužnih građana u Beogradu. Komemoracija je privukla veliku pažnju medija, a na njoj su se okupili brojni prijatelji, porodica, kao i bivše supruge generala. Među prisutnima bila je i Glorija Sotirov, koja je dugo vremena bila nevidljiva u javnosti, što je izazvalo dodatne komentare i interesovanje.

Glorija i Nebojša Pavković venčali su se 4. avgusta 1995. godine i imaju sina Vuka. O njenom životu se malo zna, ali se veruje da potiče iz Makedonije i da je od malih nogu živela u Poljskoj. Tokom devedesetih, dok je Pavković službovao u Prištini, Glorija je radila kao voditeljka na lokalnoj televiziji. Kada se preselila u Beograd, postala je urednica u beogradskom programu. Poznata je po plavoj kosi i elegantnom izgledu, koji je privlačio pažnju javnosti. Njihov brak je okončan razvodom 2003. godine.

S obzirom na to da je Glorija prisustvovala komemoraciji, mediji su bili zainteresovani za njene navodne imovinske potraživanja prema Pavkoviću. Postojale su spekulacije da je tokom braka „uzela“ tri stana, a njen dolazak na sahranu dodatno je pojačao tračeve o mogućim imovinskim sporovima. Na samoj sahrani, Glorija je primala saučešće sa članovima porodice, a njene suze dok je slušala govore ukazivale su na duboke emocije i tugu koju je osećala.

Pored Glorije, na komemoraciji se pojavila i druga bivša supruga generala Pavkovića, Ceca Pavković. Ona je donela veliki buket belih ruža i sveću, a tokom ceremonije stajala je sa članovima porodice i prijateljima ispred kapele. Njihovo prisustvo na sahrani ukazivalo je na složenost ličnih odnosa generala Pavkovića i njegovih bivših partnera, koji su se i dalje osećali vezani za njega čak i posle njegovog odlaska.

General Nebojša Pavković bio je poznat po svojoj vojnoj karijeri, ali i po kontroverzama koje su ga pratile tokom života. Njegovo ime je često bilo u medijima, posebno u kontekstu ratova devedesetih godina. Kao bivši načelnik Generalštaba, Pavković je bio ključna figura u vojnim operacijama, a njegov život je bio obeležen brojnim izazovima i odlukama koje su imale trajne posledice.

Sahrana i komemoracija su bile prilika da se podsetimo njegovih postignuća, ali i da se razmotre složeni odnosi koje je imao s ljudima iz svog života. U ovim teškim trenucima, prisutni su mogli da vide kako je smrt jednog vojnog lidera uticala na mnoge, uključujući i članove njegove porodice, prijatelje i bivše supruge.

S obzirom na značaj Pavkovićeve ličnosti, njegova komemoracija je bila prilika za refleksiju o njegovom nasleđu i uticaju na društvo. U trenutku kada su se okupili da odaju počast, prisutni su mogli da vide da, bez obzira na razlike među njima, smrt stvara zajedništvo i podseća na ljudske veze koje prevazilaze sve nesuglasice.

Generalova smrt i ceremonija ispraćaja ne samo da su obeležili njegov život, već su i otvorili vrata za razgovore o prošlosti, o ljubavima i gubicima, o izazovima koje su oni koji su ga poznavali prošli. Njegova priča i dalje će biti predmet interesa i rasprave, a sahrana je bila samo jedan deo složene niti njegovog života i nasleđa koje ostavlja iza sebe.