Arsenije Arsa Jovanović, priznati reditelj i autor, preminuo je u 93. godini, ostavljajući bogatu i raznoliku umetničku ostavštinu. Njegova umetnička karijera obuhvatala je širok spektar aktivnosti, uključujući rediteljstvo u pozorištu, filmske scenarije, kao i rad na radiju. Samo mesec dana pre svoje smrti, Jovanović je predstavio novo izdanje svoje knjige „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci“, koja je više od običnog autobiografskog dela. Ova knjiga predstavlja njegov izbor da prenese svoja sećanja i osećanja na papir, ističući duboku potrebu da podeli svoj unutrašnji svet.
Jovanović je govorio o tome kako su njegova sećanja više inicijativni izbor nego refleksija njegovog života, naglašavajući da ne želi da bude pretenciozan. Osvrnuo se na reči nemačkog filozofa Petera Sloterdijka, koji je rekao da autobiografije nemaju ni početak, ni kraj. Jovanović se složio sa ovom idejom, objašnjavajući da je teško odrediti trenutak kada počinjemo da svesno postojimo ili kada će naše postojanje završiti. Njegova autobiografija, kao i mnoge druge, dobija dubinu kroz subjektivne doživljaje i refleksije.
Knjiga je napisana bez hronološkog reda, što je Jovanović smatrao osnovnim mehanizmom pisanja. On je istakao da su njegove misli često dolazile iz dubine podsvesti, iz „vulkana“ koji svi nosimo u sebi. Ovaj unutrašnji svet, kako je rekao, stalno se meša i kreće, stvarajući koktel doživljaja koje je teško opisati rečima. Jovanović je bio duboko svestan kompleksnosti ljudske psihe i emocionalnosti, što je često odražavao u svom radu.
Rođen u Beogradu 1932. godine, Jovanović je završio Prvu mušku gimnaziju pre nego što je upisao Pozorišnu akademiju, gde je stekao diplomu reditelja. Njegov umetnički put bio je obeležen radom u Narodnom pozorištu i Jugoslovenskom dramskom pozorištu, kao i u raznim beogradskim pozorištima i inostranstvu. Njegova sposobnost da dramatizuje i adaptira različite tekstove doprinela je njegovoj reputaciji kao jednog od najznačajnijih reditelja svog vremena.
Pored pozorišta, Jovanović je bio aktivan i u filmskoj industriji, a poznat je po saradnji sa američkim rediteljem Terensom Malikom. Njegove kompozicije su se pojavile u filmovima kao što su „Tanka crvena linija“ i „Drvo života“, čime je ostavio značajan trag i u svetu filma. Ova saradnja pokazuje njegovu sposobnost da se uklopi u različite umetničke forme i stilove, što ga čini jedinstvenim umetnikom.
Jovanović je bio poznat po svojoj sposobnosti da istražuje ljudske emocije i psihološke složenosti. Njegovi radovi često su se bavili temama postojanja, ljubavi, gubitka i unutrašnjih borbi. Kroz svoja dela, Jovanović je podsticao publiku da razmišlja o sopstvenim iskustvima i osećanjima, čime je doprinosio razvoju savremene srpske umetnosti.
Njegova smrt ostavlja prazninu u svetu umetnosti, ali njegova dela i ideje nastavljaju da žive. Jovanović je bio ne samo talentovani reditelj i autor, već i duboki mislioc koji je svojim radovima postavljao važna pitanja o ljudskom postojanju. Njegova sposobnost da kombinuje umetnost i filozofiju ostavila je značajan uticaj na generacije umetnika koji dolaze.
Na kraju, Arsenije Arsa Jovanović će ostati zapamćen kao jedan od najznačajnijih umetnika svoje generacije, čija dela i misli inspirišu i dalje. Njegova „Ispreturana autobiografija u 101 sekvenci“ predstavlja ne samo njegov lični put, već i univerzalne istine o ljudskom iskustvu koje će se prenositi i u budućnosti. Njegova umetnička ostavština će nastaviti da bude izvor inspiracije svim onima koji se bave umetnošću i kreativnim izražavanjem.
