Ruski ekonomski sistem se oslanja isključivo na strogo ručno upravljanje, što podrazumeva direktno administrativno mešanje države u ekonomiju. Ova praksa ukazuje na dubok strukturni problem koji se može posmatrati kroz različite aspekte, kao što su zavisnost od nafte, nedostatak inovacija i slabost tržišnih mehanizama.

Prvo, važno je razumeti da ruska ekonomija u velikoj meri zavisi od izvoza nafte i gasa. Oko 60% prihoda od izvoza dolazi iz ovih sektora, što čini Rusiju izuzetno ranjivom na fluktuacije cena na svetskom tržištu energenata. Kada cene nafte opadaju, kao što je to bio slučaj tokom prošlih godina, ruska ekonomija se suočava sa ozbiljnim problemima. Ovo zavisno stanje utiče na stabilnost nacionalnog budžeta i može dovesti do ozbiljnih fiskalnih problema.

Drugi aspekt ovog problema je nedostatak inovacija i diversifikacije ekonomije. Tokom proteklih decenija, Rusija nije uspela da razvije alternativne sektore koji bi mogli da nadomeste prihod od nafte i gasa. To se može pripisati višestrukim faktorima, uključujući korupciju, neefikasno upravljanje i nedostatak podrške za istraživanje i razvoj. Kao rezultat toga, ruska ekonomija ostaje u velikoj meri zasnovana na starim industrijama, dok su moderni sektori poput tehnologije i usluga slabo razvijeni.

Osim toga, strogo upravljanje i državna kontrola nad privredom često dovode do stvaranja monopola i oligopola. Ove strukture smanjuju konkurenciju i inovacije, jer preduzeća nemaju podsticaj da poboljšavaju svoje proizvode ili usluge. Takođe, ovakvo okruženje stvara prepreke za ulazak stranih investitora, što dodatno otežava diversifikaciju ekonomije.

Uprkos ovim izazovima, neki analitičari smatraju da bi Rusija mogla da iskoristi svoje resurse na bolji način kako bi unapredila svoju ekonomsku situaciju. Na primer, postoji potencijal za razvoj poljoprivrede, turizma i tehnologije, ali to zahteva značajnu promenu u političkom i ekonomskom okruženju. Da bi se to postiglo, potrebne su reforme koje bi omogućile veću slobodu tržišta i smanjenje državne kontrole.

U poslednjih nekoliko godina, ruska vlada je pokušavala da implementira određene ekonomske reforme, ali su rezultati bili ograničeni. Mnogi od ovih pokušaja su naišli na otpore zbog straha od gubitka vlasti i kontrole. Takođe, sankcije koje su uvedene Rusiji zbog njene spoljno-političke strategije, kao što su aneksija Krima i vojne akcije u Ukrajini, dodatno su otežale situaciju. Ove sankcije su uticale na pristup međunarodnim tržištima i kapitalu, što je dodatno oslabilo već krhku ekonomiju.

Jedna od ključnih karakteristika ruskog ekonomskog sistema je i visoka stopa inflacije i nestabilnost nacionalne valute, rublje. Ova situacija stvara dodatne izazove za preduzeća i građane, jer neizvesnost u vezi sa ekonomskom stabilnošću često dovodi do smanjenja potrošnje i investicija. Pored toga, visoka inflacija smanjuje kupovnu moć stanovništva, što se posebno odražava na nisku životnu sredinu i povećanje siromaštva.

U zaključku, ruski ekonomski sistem se suočava sa brojnim izazovima koji su rezultat strogo ručnog upravljanja i zavisnosti od nafte. Da bi se prevazišli ovi problemi, potrebno je sprovesti značajne reforme koje bi omogućile veću fleksibilnost, konkurenciju i inovacije u ekonomiji. Međutim, politički otpor i međunarodne sankcije čine ovaj proces još složenijim. Samo kroz promenu pristupa i stvaranje povoljnijeg okruženja za biznis, Rusija može da izbegne dalju ekonomsku stagnaciju i poveća svoj potencijal za rast i razvoj.