U najnovijoj epizodi „Teške priče“ na Euronews Srbija, Muharem Bazdulj, Ivan Radovanović i Filip Rodić razgovarali su o psihološkim aspektima zavisti i mržnje u savremenom društvu. Temu su započeli analizom nedavnih protesta protiv izgradnje akvarijuma na Ušću, gde se okupljaju ljudi koji, prema rečima Radovanovića, nemaju finansijskih problema, već se bore za statusne simbole i osećaj normalnosti u društvu.

Radovanović je istakao da je čudno da se protesti organizuju od strane onih koji mogu priuštiti ribu na pijaci ili odlazak u kafanu. „Koliko ljudima treba da budu normalni? Nije normalno da se juriš s policijom zbog akvarijuma“, rekao je Radovanović. Ovaj stav pokreće pitanje relativne zavisti i statusnih simbola među ljudima.

Bazdulj je dodao da su građani Srbije „donja klasa prvog sveta“ i naglasio da se mnogi upoređuju sa bogatijim zemljama poput Švedske i Švajcarske. „Ljudi žele da pokazuju status kroz materijalne stvari, kao što su markirana odeća ili luksuzni automobili“, naglasio je.

Diskusija se nastavila o tome kako poređenje sa najbližima može uticati na osećaj zavisti. Bazdulj je istakao da je lakše zavistiti nekome ko je blizak, poput prijatelja, nego poznatim ličnostima poput Kristijana Ronalda. „Bolje biti prvi u selu nego poslednji u gradu“, objasnio je.

Filip Rodić, međutim, ukazuje na razlike u motivima protesta u Srbiji i Francuskoj. On ističe da su protesti u Srbiji vođeni od strane ekonomski i obrazovno privilegovanijih slojeva, dok su „žuti prsluci“ u Francuskoj bili protest radničke klase. „Ovi naši protesti dolaze iz ekonomskih i obrazovnih krugova koji su u boljoj poziciji“, rekao je Rodić.

Rasprava se osvrnula i na to koliko novca je potrebno da bi ljudi prestali da mrze i zavide. Ova dilema je duboko ukorenjena u ljudskoj psihologiji i društvenim normama, a sagovornici su se složili da je teško odrediti tačan iznos ili nivo koji bi mogao da donese emocionalni mir.

S obzirom na sveprisutnu zavist i mržnju, postavlja se pitanje da li je uopšte moguće postići stanje zadovoljstva u svetu gde se vrednuje materijalno i gde se ljudi često porede jedni s drugima. U tom kontekstu, Radovanović smatra da je važno razumeti šta nas pokreće i kako se nosimo sa osećajem nezadovoljstva.

Na kraju, razgovor se vratio na proteste i društvene pokrete, naglašavajući potrebu za razumevanjem i empatijom među ljudima. Rodić je istakao da se društvo mora suočiti sa svojim unutrašnjim konfliktima i zavistima kako bi se izgradila bolja zajednica.

Emisija „Teške priče“ otvorila je važne teme o zavisti, mržnji i društvenim normama, pozivajući gledaoce na razmišljanje o svojim osećanjima i reakcijama u svakodnevnom životu. Osebujna dinamika između sagovornika doprinosi razumevanju složenosti ljudske prirode i izazova sa kojima se suočavamo u modernom društvu.