U domaćem filmskom biznisu, kao i u mnogim drugim delovima sveta, muškarci i dalje dominiraju. Podaci o honorarima srpskih glumaca često ostaju poslovna tajna, što otežava pristup tačnim informacijama. Pre tri godine, novinari su pokušali da sastave listu najtraženijih dramskih umetnika, kontaktirajući nekoliko producenata. Na vrhu te liste su se tada našli Miloš Biković, Goran Bogdan i Milan Marić, a situacija se nije značajno promenila ni danas.

Miloš Biković se ističe kao jedan od najpoznatijih glumaca u Srbiji. Njegova popularnost se ogleda u činjenici da uvek ima više od 20 scenarija na čekanju. Ovo svedoči o njegovoj potražnji u industriji, gde je uspeo da se nametne kao lider. Njegova karijera obuhvata brojne filmove i serije koje su osvojile srca publike.

Uspon novih zvezda takođe je prisutan u filmskoj sceni. Nakon premijere četvrte sezone serije „Čudnije stvari“ na Netfliksu, Nikola Đuričko se pojavio na listi najtraženijih glumaca, uz Predraga Mikija Manojlovića, koji je godinama najplaćeniji srpski glumac. Manojlović i dalje drži najbolju cenu po danu snimanja, što dodatno potvrđuje njegov status u industriji.

Kada govorimo o ženskom delu industrije, situacija je zanimljiva. Mirjana Karanović već godinama drži poziciju najtraženije srpske glumice, ali se na horizontu pojavljuje Jasna Đuričić, koja je nedavno dobila priznanje za Najbolju evropsku glumicu. Njeno uspon može da ugrozi Karanovićevu dominaciju u narednim godinama. U top tri najplaćenije glumice sigurno će dugo ostati i Branka Katić, dok mlade glumice poput Tihane Lazović i Jovane Stojiljković postaju sve traženije.

Ova pojava ukazuje na moguće promene u ravnoteži honorara između muškaraca i žena u filmskoj industriji. Sa pojavom novih talenata i sve većom potražnjom za ženama u industriji, može se očekivati da će se situacija vremenom izjednačiti. Povećana vidljivost i uspeh mladih glumica sugerišu da bi budućnost mogla doneti veće ravnoteže u honorarima, što bi doprinelo raznolikijoj i pravednijoj filmskoj sceni.

Iako su muškarci i dalje dominantni u filmskoj industriji, ženama se pruža sve više prilika da se dokažu i ostvare uspeh. Ova promena je neophodna za razvoj industrije, koja može postati bogatija i raznovrsnija sa ravnomernijom zastupljenošću spolova.

U zaključku, srpski filmski biznis pokazuje znake promene, dok se muškarci i dalje nalaze na vrhu. Međutim, sa novim generacijama glumica koje se pojavljuju i stiču popularnost, može se očekivati da će se situacija u budućnosti izmeniti. Da bi filmska industrija napredovala, važno je da se obezbede jednake mogućnosti za sve umetnike, bez obzira na pol. U tom kontekstu, podrška novim talentima i preispitivanje postojećih normi može doneti potrebne promene koje će obogatiti domaći film.