Na autoputevima se sve više primjećuje da električni automobili voze u desnoj traci sporije od dozvoljenog maksimuma. Mnogi vozači to rade svesno, kako bi produžili domet vozila i smanjili potrošnju energije, slično kao što se kod klasičnih automobila ekonomična vožnja postiže pri nižim brzinama.

Test automobilskog jutjub kanala Carwire pružio je odgovor na pitanje koja je optimalna brzina za vožnju električnih vozila. Analizirana je potrošnja i domet automobila pri različitim brzinama na istoj ruti dugoj 50 kilometara, pri konstantnim brzinama od 81, 96, 113 i 129 km/h. Na osnovu dobijenih podataka, izračunato je koliko bi trajalo putovanje od oko 300 kilometara i koliki bi bio domet vozila.

Najmanja brzina od 81 km/h pokazala se kao najefikasnija. Potrošnja je bila oko 14 kWh na 100 kilometara, što znači da bi vozilo teoretski moglo preći oko 536 kilometara sa jednim punjenjem. Međutim, takva vožnja produžava putovanje na oko četiri sata, što mnogima nije praktično. Kada se brzina poveća na 96 km/h, potrošnja raste, ali je domet i dalje solidan, dok se vreme putovanja smanjuje na nešto više od tri sata. Pri brzini od 113 km/h potrošnja dodatno raste, a domet pada na oko 400 kilometara, dok se vreme vožnje približava onom na koje su vozači navikli kod klasičnih automobila.

Najveća brzina od 129 km/h donosi i najveću potrošnju energije, što značajno smanjuje domet i zahteva češće punjenje baterije, iako se putovanje skraćuje na oko dva i po sata. Rezultati su jasno pokazali da brzina direktno utiče na potrošnju električne energije. Što je brzina veća, otpor vazduha raste, a sa njim i potrošnja baterije. Zbog toga proizvođači električnih automobila posvećuju veliku pažnju aerodinamici, kako bi vozila trošila što manje energije pri većim brzinama.

Zaključak testa je da se idealna brzina na autoputu nalazi između 96 i 113 km/h. U tom rasponu vozač može relativno brzo stići na odredište, a da pritom ne izgubi previše dometa i izbegne česta zaustavljanja zbog punjenja. Ukupno vreme putovanja ne zavisi samo od brzine, već i od toga koliko često morate da stanete na punjenje baterije. Brža vožnja može skratiti put, ali ako je potrebno dodatno punjenje, vozač može izgubiti i pola sata ili više, što na kraju poništava dobitak u vremenu.

Električni automobili menjaju pristup putovanju. Pored brzine, važni su i domet, vreme punjenja, temperatura spolja i dostupnost punjača. Mnogi vozači biraju umeren tempo vožnje, jer im omogućava da stignu dalje sa jednim punjenjem i putuju opuštenije, bez stalnog razmišljanja o bateriji i narednoj stanici za punjenje.

Ovakva promena u načinu razmišljanja o vožnji može biti od suštinskog značaja za vozače električnih automobila, jer se ne radi samo o brzini, već i o efikasnosti i udobnosti putovanja. U svetu gde električna mobilnost postaje sve prisutnija, važno je razumeti kako različite brzine utiču na domet i potrošnju energije, kako bi vozači mogli optimalno planirati svoja putovanja.

U skladu sa ovim saznanjima, vozači bi trebalo da preispitaju svoje navike vožnje i možda usvoje sporiji, ali efikasniji stil vožnje koji će im omogućiti da maksimalno iskoriste kapacitet svojih električnih vozila. Na kraju, cilj je ne samo stići na odredište, već to učiniti na način koji je održiv i ekonomičan, što je posebno važno u doba kada se ekološki aspekti vožnje sve više ističu.