U Privrednoj komori Beograda održana je konferencija pod nazivom „Koliko bacaš, toliko plaćaš“, koja je okupila više od 70 stručnjaka iz različitih sektora, uključujući predstavnike resornih ministarstava, komunalnih preduzeća, poslovnih asocijacija i međunarodnih finansijskih institucija. Ova konferencija je imala za cilj da se bavi trenutnim izazovima u tarifiranju komunalnog otpada i razmatra model koji bi obezbedio pravičniju raspodelu troškova.

Miroljub Aleksić, potpredsednik Privredne komore Srbije, istakao je da je inicijativa o pravednijem tarifiranju pokrenuta pre godinu dana i da je dobila široku podršku od privrednika. Prema njegovim rečima, postojećem sistemu naplate nedostaje logičnost i transparentnost, a kompanije koje se pridržavaju principa „zero waste to landfill“ često plaćaju visoke naknade iako ne generišu otpad koji bi trebalo da se sakuplja. Aleksić je naglasio potrebu za saradnjom između lokalnih samouprava i komunalnih preduzeća kako bi se stvorio novi model tarifiranja zasnovan na stvarnoj količini otpada.

Dušan Radonjić, pomoćnik ministra građevinarstva, saobraćaja i infrastrukture, govorio je o metodologiji koju ministarstvo planira da donese, kako bi se uskladili različiti sistemi obračuna u lokalnim samoupravama. Očekuje se da će ova metodologija omogućiti pokrivanje realnih troškova komunalnih preduzeća, dok će istovremeno obezbediti pravičniju i transparentniju naplatu usluga.

Teodora Spasojević, pomoćnica ministarke zaštite životne sredine, predstavila je Predlog Strategije zaštite životne sredine – Zelena Agenda Republike Srbije za period od 2024. do 2033. godine, koja uključuje reformu tarifnog sistema. Ova reforma predviđa uvođenje principa „plati koliko baciš“ do kraja 2028. godine, što bi značilo da cena komunalnih usluga zavisi od količine otpada koji se generiše.

Predstavnici privrednog sektora ukazali su na nelogičnosti postojećeg sistema, uključujući promene u tumačenju „otvorenog poslovnog prostora“ koje su dovele do povećanja troškova usluga bez promene obima i kvaliteta usluge. Na primer, neke kompanije su uspele da smanje količinu otpada koji predaju komunalnim preduzećima do 70%, ali su istovremeno primile račune za usluge koji su se višestruko uvećali. Ovo stvara problem i za kompanije koje plaćaju više za zbrinjavanje neopasnog otpada nego za opasnog, što predstavlja paradoks.

Tokom konferencije predstavljeni su i primeri zemalja članica EU i regiona koje su već implementirale slične principe, kao i potrebni koraci za prelazak Srbije na sistem „koliko baciš, toliko plaćaš“. Istaknuta je potreba za razvojem komunalne infrastrukture i finansijskih mehanizama koji će omogućiti uspešnu implementaciju ovih principa.

Jedan od pozitivnih primera u Srbiji je JKP Čistoća iz Novog Pazara, koje je uz podršku kompanija BitGear i X-log uvelo inovativna rešenja za poboljšanje sistema sakupljanja otpada, što je rezultiralo povećanjem stepena reciklaže i smanjenjem troškova.

Na kraju konferencije predstavljeni su programi Nemačke razvojne banke KfW, koja nudi finansijsku i tehničku podršku za unapređenje komunalne infrastrukture. Ovaj program se realizuje u saradnji sa bankama kao što su Erste Bank i Banca Intesa.

Zaključci konferencije će doprineti razvoju predloga nove metodologije za određivanje cena komunalnih usluga, kao i daljem dijalogu između državnih institucija, lokalnih samouprava, privrede i međunarodnih partnera kako bi se postigli ciljevi Zelene agende Republike Srbije za period 2025-2033. Ova agenda ima za cilj da poboljša upravljanje komunalnim otpadom i obezbedi održivije rešenje za sve učesnike u sistemu.