U prošloj godini, bruto domaći proizvod (BDP) po stanovniku Srbije iznosio je 52% od proseka Evropske unije. Ovaj pokazatelj se nije promenio u odnosu na prethodnu godinu, ali se tokom poslednjih deset godina, od 2015. godine, povećao sa 40% na 52%. S druge strane, cene u Srbiji su se mnogo brže približile evropskom standardu. Iako se može činiti da je napredak u BDP-u značajan, u poređenju sa susednim zemljama, Srbija je u poslednjih deset godina kaskala.

Na primer, Rumunija je povećala svoj BDP po stanovniku sa 56% na 78% proseka EU u istom periodu, dok je Hrvatska porasla sa 61% na 78%. Bugarska je takođe napredovala, sa 49% na 68%. Slični trendovi se mogu primetiti i kod zemalja koje nisu članice EU. Crna Gora je došla sa 42% na 54%, Albanija sa 30% na 43%, dok su Severna Makedonija i Bosna i Hercegovina stagnirale, sa 39% na 43% i sa 31% na 36%.

U međuvremenu, Eurostat prati i realnu individualnu potrošnju (AIC), koja daje bolju sliku o materijalnoj situaciji domaćinstava. Prema ovom pokazatelju, Srbija se nalazi na 57% proseka EU, uz relativno sporiji rast potrošnje, sa povećanjem od samo osam procentnih poena u odnosu na 2015. godinu. Crna Gora je napredovala za 14 poena, Bugarska za 22, Hrvatska za 16, a Rumunija za čak 27 poena.

Eurostat takođe analizira relativne cene roba i usluga u Evropi. U pogledu cena, Srbija je bliža EU proseku, sa cenama na nivou od 62,5% proseka EU. Razlika između cena i BDP-a po stanovniku ukazuje na to da su cene u Srbiji više nego što bi se očekivalo s obzirom na nivo dohotka. Na primer, Srbija ima više cene hrane nego Rumunija, iako je njen BDP po glavi mnogo manji.

Cene hrane i bezalkoholnih pića u Srbiji su u 2025. godini dostigle 97% evropskog proseka, što je izuzetno visoko za jednu zemlju sa nižim BDP-om. Čak 11 evropskih zemalja ima jeftiniju hranu od Srbije, uključujući Bugarsku, Mađarsku i Poljsku.

U pogledu cena mesa, Srbija je na 14% ispod proseka EU, dok su cene mleka u Srbiji više od proseka EU, što dovodi do protesta proizvođača zbog niskih otkupnih cena. Cene voća i povrća su na samo 4% ispod proseka EU, što je u skladu sa cenama u Mađarskoj i Portugalu.

U segmentu alkoholnih pića i duvana, Srbija ima cene koje su 27,5% jeftinije od proseka EU, dok su u razvijenim zemljama cene ovih proizvoda obično više. U pogledu odeće i obuće, Srbija beleži visoki rast cena, sa 94,1% proseka EU.

Kada se govori o komunalnim uslugama, Srbija je među najjeftinijim zemljama u Evropi, sa prosečnim cenama koje su na 38,8% evropskog proseka. Energija i komunalije su i dalje jeftinije nego u većini evropskih zemalja, dok su cene goriva u Srbiji blizu proseka EU.

Cene potrošačke elektronike i kućnih aparata u Srbiji su takođe visoke, sa prosečnim cenama koje su 13% više od proseka EU. U poređenju sa drugim evropskim zemljama, Srbija je među najskupljim zemljama u regionu po ovim kategorijama.

U oblasti komunikacija, Srbija plaća usluge 6,1% više od prosečnog Evropljanina, dok su restorani i hoteli znatno jeftiniji od EU proseka. Ove činjenice ukazuju na to da su cene u Srbiji visoke u kontekstu niskog BDP-a po stanovniku, što može biti rezultat nedostatka konkurencije i drugih ekonomskih faktora.

Sve u svemu, dok Srbija beleži određeni napredak u pogledu BDP-a, izazovi ostaju u pogledu realne potrošnje i cena, što postavlja pitanja o ekonomskoj ravnoteži i standardu života građana.